Reagovanje na tekst “U
susret ovogodišnje ANZAC – parade –četnici će opet ponosno marširati’
objavljenog u Ponedjeljak, 23 Travnj 2012 u 18:22.
Autor
originalnog teksta: Gospodin Nadan Filipović
**********************************************************************************
Krvava Bosnska
Stvarnost - Drugi Deo
PUTEVI STRANPUTICE
Pise: Borislav Zdralic
01 Maj 2012
Izvori
Informacija
Takode, pre nego sto krenemo sa
analizom materijala mkoji je posluzio kao okidac ove reakcije smatram svojom
obavezom da naznacim jedan jako bitan detalj za sve a to su izvori informacija.
Ovo je narocito vazno jer se odamah
na pocetku zelim jasno i glasno ograditi od svih izvora koji spadaju u grupu
takozvanih “sekundarnih izvora”. Razlog sto to cinim, jeste taj , sto upotreba
bilo kog izvora “sekundarnog tipa” predstavlja opasnu igrariju koja moze da
vrlo lako raspali autora po glavi ili gubici onda kada se najmanje nada. U tu
grupu spadaju bilo koji izvori koji su tipa javnog foruma poput Wikipedije,
parafrazirani izvori iz druge ruke koje je neko citirao bez navodjenja stvarnog
izvora iz “prve ruke” ili izvori informacije koji su u obliku web kompilacije
neakademsnog tipa.
Razlog ovome jeste taj sto se
postavlja pitanje kredibiliteta svakog autora koji na bilo koji nacin koristi
ove izvore kao izvore “crstog tipa’. Time se dovodi u pitanje njegova
intelektualna sposobnost da na osnovu naucnog metoda preispitivanje vrednosti
cinjenica tumaci bilo koju tematiku. Time se postavlja pitanje sta se desava sa
cistim znanjem, koje jestye i mora biti jedini kredibilan izvoru bilo kom
modelu naucnog prosudjivanje o datim cinjenicama ili situacijama.
Korist cu dakle samo “cvrste izvore”,
objavljene u formatu knjige, istrazivanje, teksta, kataloskog izdanja, naucnog
zurnala uz mogucnost upotrebe enciklopedijskih podata koji se smatraju
verodostojnim.
Naravno da je to tezak process i
zahteva ogromno poznavanje materije a ne samo parcijalno iskidanje iz konteksta
i navodjenje citata samo sa ciljem da se dokaze slika koju autor zeli da stvori
manipulacijom.
Zasto je ovo vazno? Vazno je zbog
toga sto autor stavljajuci svoj potpis preuzima na sebe odgovornost za ono sto
je napisano. Zato sto autor gubi kredibilitet ako na bilo koji nacin manipulise
cinjenicama kidajuci ih van konteksta ili citirajuci samo delove tih istina.
Time se stvara prostor za neistinu.
Istovremeno, uvazit cu cinjenicu da postoji mogucnost da
sagovornik mozda ne poseduje dati material. U tom slucaju rado cu ustupiti
material na proveru, moci ce ga fotokopirati uz obavezu da ga vrati. Ukoliko
sagovornik zeli, rado cu ga skenirati i postaviti kako bi se javnost uverila u
verdostojnost navoda. Ako raspolazem materijalom u PDF format rado cu ga
postaviti dostupnog svakome ko zeli da ga vidi, daunloduje ili iscita.
Ovo smatram bitnim s obzirom na
tezinu teme kojom se bavimo.
Pitanje Istorijske
Distance
Istovremeno, moram priznati, praveci
malu digresiju, ovaj material u pravom smislu reci, izlazi prerano gledano u
istorijske distance. Sta pod tim podrazumevam?
Bosna je do sada prezivela bune i
ratove, sukobe, mrznju, prolevanje krvi, svo zlo koje se izlivalo i izliva
vekovima na njenom tlu. Svi se moramo sloziti da kada bi bili u mogucnosti da
napravimo neku vrstue mape na kojoj bi bila oznacena mesta na kojima se lila
krv, umiralo u hropcu bitaka i masakra, tesko da bi smo nasli slobodnog mesta
ma i ja ssmo jos jednu jedinu zrtvu i tu msilim na sve narode koji su ziveli i
zive u Bosni milenijumima.
S obzirom na cinjenicu da je od
poslednjeg gradjanskog rata u BiH proslo tek malcice vise od 20 godina, jasno
je da ovaj meterijal izlazi prerano, s obzirom na svu zestinu mrznje koja i
dalje vlada medju njenim narodima.
Iskreno govoreci, za ovaj material
potreban je vremenski otklon od otprilike 50+ mozda cak i 60 do 70 godina. Jer
jedino tada mozda ce istorija, ciji smo mi elementi bili tokom nasih zivota, moci
da sagleda to vreme na objektivan nacin.
Ali ne lezi vraze.
Iduci tom logikom, ako prensemo
tematiku u kontekst Drugog Svetskog Rata ili jos dalje kontekst Prvog Svetskog
Rata, dolazimo do zakljucka da ovaj material i izlazi u datom roku, a da mi i
dalje nismo u stanju da objektivno sagledavamo stvari.
Zbog cega?
Opet zbog konteksta mrznje koji
svako malo, bukne svom silinom odnoseci nove zrtve i dokazujuci da, ma koliko
se mi trudili da na nesto gledamo objaktivno, ta mrznja uvek ide korak ispred
nas.
I sta onda ostaje pitam svskog
odgovorno?
Nas ima ili nema, Bosnom protutnji novi rat
donoseci nove krikove majki i nejaci, nove spaljene crkve, dzamije, sinagoge,
nove mrznje, redove grobova ili nisana i opet ostaje samo ta Bosna koju svako
svojata i smatra samo svojom aali i dalje u onoj istoj krvavoj haljini, koju
nije uspela skinuti ni od ranije, samo ovaj put, krvavija nego ikada pre. I
opet na mrznja nastavlja da buja i opet su nase rane dublje, nego ikada pre.
To je najveca tragedija Bosne i
Hercegovine pa ako hocete i Balkanskog poluostrva upopste.
Klice
mrznja - nasih vlastitih
Takode u uvodu koji je moram priznati
nesto duzi moram naglasiti i sledece. Svako ko bude pokusao da u ovom
materijalu nadje makar i klicu potvrdjivanja vlastite mrznje prevrit ce se
grdno.
Odmah moram istaknuti da i pored
svega sto sam licno prozivio i prezivio tokom poslednje rata u Bosni sa svojom
porodicom, nije ostavilo u meni nista drugo osim duboke rezignacije u ono sto
smo i cime nas je Bog, Alah ili kako vec hocete stvorio.
Svako od nas (sto je potpuno
normalno) prihvata relnost u sladu sa uslovima u kojima se razvijao ili razvija
od detinjstva pa do smrti. To je process koji traje od kako je sveta i veka. Ljudi
se rode, pocinju da rzvijaju, uce, odrastaju, pocinju da zive punim zivotom,
vole, mrze, plase se urodjenih i stecenih strahova, pate, stradavaju, prezivljavaju,
jednom recju zive sve do momenta kada predaju dusu Bogu na istinu ili kada se
presele na Ahiret.
Sve do tog momenta, mi smo ono sto
jesmo. Sta je posle toga, ne znam ali znam samo to da za nama ostaje ono sto
jesmo, kakvi smo kako misaono, tako duhovno. Ako na duhovnom nivou nismo u
stanju da shvatimo sta smo i sta nam je dato od Boga ili Alaha, javno pitam da
li smo onda ljudi?
Zasto ovo kazem, zato sto bas zbog
cinjnice da svako od nas trazi mesto pod suncem u skladu sa svojim mogucnostima,
znanjem sposobnostima. Onoga momenta kada taj sklop, stavimo u sluzbu dobra
tada znamo da smo ljudi.
Kada se taj sklop stavi u sluzbu zla,
e, tada imamo mediokritete koji oko sebe siju samo smrt i unistenje. Pri tom
oni ne obracaju paznju da li i na koji nacin uticu na tudje zivote, oni samo
gaze preko leseva. Znamo ih svi, imamo ih u svojoj okolini i svima njima
zajednicka je samo cinjenica da su takvi kakvi jesu.
Medjutim, da li iko ikada zpitao
zasto su postali takvim. Obicno ne, jer ne zelimo da imamo kontakta s anjima i
klonimo ih se, zaboravljajuci na cinjenicu da svako od njih ima svoju pricu. iZasto
je ovo bitno? Bitno je, jer je nasa stvarnost sastavljena od kombinacije dobra zla. Dobro i zlo su odvojene kategorije ali su
tako blizu jedna druge da ponekad nisi u stanju da uocis granicu.
Da obasnim ovo na plasticnom
primeru:
...Sada vec davne 1994 godine, na
sred ulice sretnem jednu od najboljih kolegica iz srednje skole. Namerno joj
necu pomenuti nacionalnost jer to za ovu pricicu nije ni bitno. Sretnem je i ne
verujuci ocima, s obziroma da sam skoro dve godine pre toga sredinom 1992 od
druge kolegice iz srednje skole saznao da je navodno ubijena. Bukvalno zinem i
stamen na sred ulice ne verujuci svojim ocima. Ona mi prilazi, naravno
razmenjujemo pozdrave. Ja usplahireno objasnjvam sta sam cuo. Pitam je kako je
otkuda ona tu.. Ona me pogleda i uzdahnu izgovarajuci reci price koja me
zamrznula.
“Kako sam Boki” - (to mi je bio
nadimak tokom srednje skole).” Dobro sam, ziva sam i evo tu sam. Ne pitaj me
nista”. “U redu” – odgovaram – “...drago mi je da te vidim”. Razmenjujemo
adrese, telefoni naravno nisu funkcionisali. Pita me gde sam sta radim. Razgovor tece.
Shvativsi da stojimo na sred ulice pitam je da li je za kafu. “Hajde moze” -
rece ona i odemo u obliznji kafe. Tu se odvije prica. O ovome o onome, o ratu,
o ludilu koje je oko nas, i u jednom momentu dotaknemo se price sta je sa
ostalim drustvom iz skole.” Znas” - rece
mi ona – “... moram ti reci ovo, da mi nije bilo...” - i tu pomenu ime mog
najboljeg druga – ‘...ne bih ne samo ostala ziva vec ne bih imala hljeba da jedem.
Boki hranio nas je celo ovo vreme.”
U tom momentu umalo nisam pao sa
stolice. Zasto?
Rodica tog mog najboljeg druga (koja
je inace isla u isti razred sa nama - cak su imali i isto prezime, a kojima
takodje necu pomenuti nacionalnost), uspela je da se prebaci sa teritorije koju
su kontrolisale jedinice kojima je pripadao taj moj drug. Kada sam je sreo
ranije, ispricala mi je da taj njen inace prvi rodjak uamlo ubio njenog muza
koji je iste nacionaolnosti id a ga je danima trazio sa namerom dag a zakolje
kako je on govori – “...ko’ pile...” Takodje rekla mi je da je bas zbog njega i
bilapriniudjena da bezi na suprotnu stranu.
Pitao sam je zasto? “Zbog duga...” -
rekla mi je ona!...
Toliko o nasim naravima.
Nadam se da sada svako onaj ko
procita ovaj deo shvata sam mislio kada sam reako da je granica izmedju dobra
izla tako uskla da ni dlaku covek ne bi mogao provucu izmedju njih.
I na kraju ovog uvoda dozvolite mi
da pomenet i sledece.
Ovaj materijal nece biti lak ni za
koga bez obizar na nacionalnu pripadnost svakog koga bude iscitao. Kao sto sam
rekao suocit cemo se sa samim sobom.
Postavlja se pitanje da li cu ja kao
autor moci da hladnog srca i mozga objektivno predsatavim problematiku.
Znam da hocu!
Istovremeno svako onaj ko misli da
to nije u stanju, savetujem mu da odmah ode sa ove stranice i da ne poikusava
da cita, jer mi je zadnja namera da nekome dziem pritisak, novo secera u krvi
ili da ga bacam u stanje derilijuma.
One koji nisu u stanju da mirno
iscitaju ovaj material, neke se odmah pokupe i idu u sobu svoje mrznje i uz
molbu da dobro zatvore vrata iza sebe.
Ostale, bez obzira na nacionalnost,
pozivam da bez obzira da li me znaju, ili ne, da li me podnose ili ne, da li me
smatraju srpskim nacionalistom ili ne, iskljuce emocije (a svestan sam da je to
tesko) iscitaju ovaj material pa onda donesu sud kazu da li govorim istinu ili
ne.
Nstavak sledi...