Krvava Bosnska Stvarnost - Drugi Deo

Reagovanje na tekst “U susret ovogodišnje ANZAC – parade –četnici će opet ponosno marširati’ objavljenog u Ponedjeljak, 23 Travnj 2012 u 18:22.

Autor originalnog teksta: Gospodin Nadan Filipović

Tekst obajvljen na Web stranici: www.bosnjackooko.com

**********************************************************************************

Krvava Bosnska Stvarnost - Drugi Deo

PUTEVI STRANPUTICE

Pise: Borislav Zdralic

01 Maj 2012

Izvori Informacija

Takode, pre nego sto krenemo sa analizom materijala mkoji je posluzio kao okidac ove reakcije smatram svojom obavezom da naznacim jedan jako bitan detalj za sve a to su izvori informacija.

   

Ovo je narocito vazno jer se odamah na pocetku zelim jasno i glasno ograditi od svih izvora koji spadaju u grupu takozvanih “sekundarnih izvora”. Razlog sto to cinim, jeste taj , sto upotreba bilo kog izvora “sekundarnog tipa” predstavlja opasnu igrariju koja moze da vrlo lako raspali autora po glavi ili gubici onda kada se najmanje nada. U tu grupu spadaju bilo koji izvori koji su tipa javnog foruma poput Wikipedije, parafrazirani izvori iz druge ruke koje je neko citirao bez navodjenja stvarnog izvora iz “prve ruke” ili izvori informacije koji su u obliku web kompilacije neakademsnog tipa.

   

Razlog ovome jeste taj sto se postavlja pitanje kredibiliteta svakog autora koji na bilo koji nacin koristi ove izvore kao izvore “crstog tipa’. Time se dovodi u pitanje njegova intelektualna sposobnost da na osnovu naucnog metoda preispitivanje vrednosti cinjenica tumaci bilo koju tematiku. Time se postavlja pitanje sta se desava sa cistim znanjem, koje jestye i mora biti jedini kredibilan izvoru bilo kom modelu naucnog prosudjivanje o datim cinjenicama ili situacijama.

  

Korist cu dakle samo “cvrste izvore”, objavljene u formatu knjige, istrazivanje, teksta, kataloskog izdanja, naucnog zurnala uz mogucnost upotrebe enciklopedijskih podata koji se smatraju verodostojnim.

Naravno da je to tezak process i zahteva ogromno poznavanje materije a ne samo parcijalno iskidanje iz konteksta i navodjenje citata samo sa ciljem da se dokaze slika koju autor zeli da stvori manipulacijom.

Zasto je ovo vazno? Vazno je zbog toga sto autor stavljajuci svoj potpis preuzima na sebe odgovornost za ono sto je napisano. Zato sto autor gubi kredibilitet ako na bilo koji nacin manipulise cinjenicama kidajuci ih van konteksta ili citirajuci samo delove tih istina. Time se stvara prostor za neistinu.

  

Istovremeno,  uvazit cu cinjenicu da postoji mogucnost da sagovornik mozda ne poseduje dati material. U tom slucaju rado cu ustupiti material na proveru, moci ce ga fotokopirati uz obavezu da ga vrati. Ukoliko sagovornik zeli, rado cu ga skenirati i postaviti kako bi se javnost uverila u verdostojnost navoda. Ako raspolazem materijalom u PDF format rado cu ga postaviti dostupnog svakome ko zeli da ga vidi, daunloduje ili iscita.

Ovo smatram bitnim s obzirom na tezinu teme kojom se bavimo.

 

Pitanje Istorijske Distance

Istovremeno, moram priznati, praveci malu digresiju, ovaj material u pravom smislu reci, izlazi prerano gledano u istorijske distance. Sta pod tim podrazumevam?

Bosna je do sada prezivela bune i ratove, sukobe, mrznju, prolevanje krvi, svo zlo koje se izlivalo i izliva vekovima na njenom tlu. Svi se moramo sloziti da kada bi bili u mogucnosti da napravimo neku vrstue mape na kojoj bi bila oznacena mesta na kojima se lila krv, umiralo u hropcu bitaka i masakra, tesko da bi smo nasli slobodnog mesta ma i ja ssmo jos jednu jedinu zrtvu i tu msilim na sve narode koji su ziveli i zive u Bosni milenijumima.

S obzirom na cinjenicu da je od poslednjeg gradjanskog rata u BiH proslo tek malcice vise od 20 godina, jasno je da ovaj meterijal izlazi prerano, s obzirom na svu zestinu mrznje koja i dalje vlada medju njenim narodima.

Iskreno govoreci, za ovaj material potreban je vremenski otklon od otprilike 50+ mozda cak i 60 do 70 godina. Jer jedino tada mozda ce istorija, ciji smo mi elementi bili tokom nasih zivota, moci da sagleda to vreme na objektivan nacin.

  

Ali ne lezi vraze.

  

Iduci tom logikom, ako prensemo tematiku u kontekst Drugog Svetskog Rata ili jos dalje kontekst Prvog Svetskog Rata, dolazimo do zakljucka da ovaj material i izlazi u datom roku, a da mi i dalje nismo u stanju da objektivno sagledavamo stvari.

  

Zbog cega?

Opet zbog konteksta mrznje koji svako malo, bukne svom silinom odnoseci nove zrtve i dokazujuci da, ma koliko se mi trudili da na nesto gledamo objaktivno, ta mrznja uvek ide korak ispred nas.

I sta onda ostaje pitam svskog odgovorno?

Nas ima ili nema, Bosnom protutnji novi rat donoseci nove krikove majki i nejaci, nove spaljene crkve, dzamije, sinagoge, nove mrznje, redove grobova ili nisana i opet ostaje samo ta Bosna koju svako svojata i smatra samo svojom aali i dalje u onoj istoj krvavoj haljini, koju nije uspela skinuti ni od ranije, samo ovaj put, krvavija nego ikada pre. I opet na mrznja nastavlja da buja i opet su nase rane dublje, nego ikada pre.

To je najveca tragedija Bosne i Hercegovine pa ako hocete i Balkanskog poluostrva upopste.

 

Klice mrznja - nasih vlastitih

Takode u uvodu koji je moram priznati nesto duzi moram naglasiti i sledece. Svako ko bude pokusao da u ovom materijalu nadje makar i klicu potvrdjivanja vlastite mrznje prevrit ce se grdno.

Odmah moram istaknuti da i pored svega sto sam licno prozivio i prezivio tokom poslednje rata u Bosni sa svojom porodicom, nije ostavilo u meni nista drugo osim duboke rezignacije u ono sto smo i cime nas je Bog, Alah ili kako vec hocete stvorio.

Svako od nas (sto je potpuno normalno) prihvata relnost u sladu sa uslovima u kojima se razvijao ili razvija od detinjstva pa do smrti. To je process koji traje od kako je sveta i veka. Ljudi se rode, pocinju da rzvijaju, uce, odrastaju, pocinju da zive punim zivotom, vole, mrze, plase se urodjenih i stecenih strahova, pate, stradavaju, prezivljavaju, jednom recju zive sve do momenta kada predaju dusu Bogu na istinu ili kada se presele na Ahiret.

Sve do tog momenta, mi smo ono sto jesmo. Sta je posle toga, ne znam ali znam samo to da za nama ostaje ono sto jesmo, kakvi smo kako misaono, tako duhovno. Ako na duhovnom nivou nismo u stanju da shvatimo sta smo i sta nam je dato od Boga ili Alaha, javno pitam da li smo onda ljudi?

Zasto ovo kazem, zato sto bas zbog cinjnice da svako od nas trazi mesto pod suncem u skladu sa svojim mogucnostima, znanjem sposobnostima. Onoga momenta kada taj sklop, stavimo u sluzbu dobra tada znamo da smo ljudi.

Kada se taj sklop stavi u sluzbu zla, e, tada imamo mediokritete koji oko sebe siju samo smrt i unistenje. Pri tom oni ne obracaju paznju da li i na koji nacin uticu na tudje zivote, oni samo gaze preko leseva. Znamo ih svi, imamo ih u svojoj okolini i svima njima zajednicka je samo cinjenica da su takvi kakvi jesu.

Medjutim, da li iko ikada zpitao zasto su postali takvim. Obicno ne, jer ne zelimo da imamo kontakta s anjima i klonimo ih se, zaboravljajuci na cinjenicu da svako od njih ima svoju pricu. iZasto je ovo bitno? Bitno je, jer je nasa stvarnost sastavljena od kombinacije dobra  zla. Dobro i zlo su odvojene kategorije ali su tako blizu jedna druge da ponekad nisi u stanju da uocis granicu.

Da obasnim ovo na plasticnom primeru:

...Sada vec davne 1994 godine, na sred ulice sretnem jednu od najboljih kolegica iz srednje skole. Namerno joj necu pomenuti nacionalnost jer to za ovu pricicu nije ni bitno. Sretnem je i ne verujuci ocima, s obziroma da sam skoro dve godine pre toga sredinom 1992 od druge kolegice iz srednje skole saznao da je navodno ubijena. Bukvalno zinem i stamen na sred ulice ne verujuci svojim ocima. Ona mi prilazi, naravno razmenjujemo pozdrave. Ja usplahireno objasnjvam sta sam cuo. Pitam je kako je otkuda ona tu.. Ona me pogleda i uzdahnu izgovarajuci reci price koja me zamrznula.

“Kako sam Boki” - (to mi je bio nadimak tokom srednje skole).” Dobro sam, ziva sam i evo tu sam. Ne pitaj me nista”. “U redu” – odgovaram – “...drago mi je da te vidim”. Razmenjujemo adrese, telefoni naravno nisu funkcionisali.  Pita me gde sam sta radim. Razgovor tece. Shvativsi da stojimo na sred ulice pitam je da li je za kafu. “Hajde moze” - rece ona i odemo u obliznji kafe. Tu se odvije prica. O ovome o onome, o ratu, o ludilu koje je oko nas, i u jednom momentu dotaknemo se price sta je sa ostalim drustvom iz skole.” Znas”  - rece mi ona – “... moram ti reci ovo, da mi nije bilo...” - i tu pomenu ime mog najboljeg druga – ‘...ne bih ne samo ostala ziva vec ne bih imala hljeba da jedem. Boki hranio nas je celo ovo vreme.”

U tom momentu umalo nisam pao sa stolice. Zasto?

Rodica tog mog najboljeg druga (koja je inace isla u isti razred sa nama - cak su imali i isto prezime, a kojima takodje necu pomenuti nacionalnost), uspela je da se prebaci sa teritorije koju su kontrolisale jedinice kojima je pripadao taj moj drug. Kada sam je sreo ranije, ispricala mi je da taj njen inace prvi rodjak uamlo ubio njenog muza koji je iste nacionaolnosti id a ga je danima trazio sa namerom dag a zakolje kako je on govori – “...ko’ pile...” Takodje rekla mi je da je bas zbog njega i bilapriniudjena da bezi na suprotnu stranu.

Pitao sam je zasto? “Zbog duga...” - rekla mi je ona!...

Toliko o nasim naravima.

Nadam se da sada svako onaj ko procita ovaj deo shvata sam mislio kada sam reako da je granica izmedju dobra izla tako uskla da ni dlaku covek ne bi mogao provucu izmedju njih.

I na kraju ovog uvoda dozvolite mi da pomenet i sledece.

Ovaj materijal nece biti lak ni za koga bez obizar na nacionalnu pripadnost svakog koga bude iscitao. Kao sto sam rekao suocit cemo se sa samim sobom.

Postavlja se pitanje da li cu ja kao autor moci da hladnog srca i mozga objektivno predsatavim problematiku.

Znam da hocu!

Istovremeno svako onaj ko misli da to nije u stanju, savetujem mu da odmah ode sa ove stranice i da ne poikusava da cita, jer mi je zadnja namera da nekome dziem pritisak, novo secera u krvi ili da ga bacam u stanje derilijuma.

One koji nisu u stanju da mirno iscitaju ovaj material, neke se odmah pokupe i idu u sobu svoje mrznje i uz molbu da dobro zatvore vrata iza sebe.

Ostale, bez obzira na nacionalnost, pozivam da bez obzira da li me znaju, ili ne, da li me podnose ili ne, da li me smatraju srpskim nacionalistom ili ne, iskljuce emocije (a svestan sam da je to tesko) iscitaju ovaj material pa onda donesu sud kazu da li govorim istinu ili ne.

Nstavak sledi...