/Region/Bosna i Hercegovina/

SMRT DEJTONA

Kakao zaustaviti raspad Bosne

Patrice C. McMahon i John Western

Posle 14 godina intenzivnih napora medjunarodne zajednice da stabiliziju i ponovo izgradi Bosnu i Hercegovinu, drzava se sada nalazi na ivici kolapsa. Po prvi put od novembra 1995 godine kada je Dejtosnki mirovni sporazum priveo kraju tropigodisnji krvavi etnicki sukob – Bosanci jos jednom, ponovo govore o novom potencijalnom ratu.

Bosna I Hercegiovina je je jednom sluzila kao slike deteta sa postera u cilju promocije napora rekonstrukcije medjkunarodne zajednice. Rutinski zemlje je bila pod SAD-a I evropskih lidera kao dokaz da pod odredjenim uslovima medjunarodna zejdnica moze uspesno da rekonstruise sukobom razorene zemlje. Dejstonskim mirovnim sporazumom Bosna I Hercegovina je bila podeljena na dva polunezavisna entitea: Federaciju Bosnu I hercegovinu, naseljenu uglavnom Bosnakim muslimanima i Bosnakim Hrvatima, I Srbima dominiranu Republiku Srpskau, svaki od njih predvodjen vlastitom vladom, kontroilisanim poreznim sistemom, obrazovnom politikom I cak spoljom politikom. Uskoro, nakon zavrsetka rata, Bosna I Hercegovina je bila preplavljena namerama I ukupnom sumom od 14 biliona dolara medjunarodne pomoci, stvarajuci od Bosne I Hercegovine laboratortiju za ono sto je cinjenicno postalo najskupljom inovacijom u obliku eksperimentalnog stavaranja demokratije u istoriji. Do kraja 1996 godine, 17 vlada rzlicitih drzava sveta, 18 agencija Ujedinjenih nacija, 27 medjuvladainih organizacija, I preko 200 nevladinih organizacija uz, da ne pomoinjemo desetine hioljada vojnika iz razlicitih zemalja sveta, bilo je ukoljuceno u rekonstrukciju. U proseku rekonstrukcija Bosne I Hercegovine koja ukupno ima manje od 4 miliona stanovnmika stvorila je sliku po kojoj su rekosntrukcije Nemacke I Japana posle Drugogh Svetskog rata izgledale vise nego skromne.

Kao sto je Dejtonski mirovni sporazuim bio uspesan u zavrsetku nasilja, takodje je pokazao seme nestabilnosti stvaranjem decentralizovcanog politickog sistema koji je samo erodirao autoritet drzsave. Tokom poslednjih 10 godina, etnicka nacionalisticka retorika lidera tri konstitutivne grupe – Mulsimana, Hrvata I Srba – se intenzivirala dovodeci reforme do mnrtve tacke.. Ekonomija je iznenadno zaustavljena  u rzvoju, nezapopslenost je dotigla nivo od 27 procenata, 25 procenata stanovnistav  zivi u totalnom siromastvu dok se Bosna I Hercegovina nalazi na samom kraju liste Svetske Banke poslovno rzzvijenih zemalja sveta  .

Najgore od svega je namoguvcnost vodecih politickih partija da se sloze oko osnovnih politickih struktura zemlje. Srpski loider Milorad Dodik otvoreno govori o moguicnostima otcepljenj republike Srpske koja nu ekonomskom terminima stoji daleko boljke od feradcije Bosne I Hercegovine narocito u pohgledu ekonomskog rata I stabilnosti – dok mnogi Hrvati sve zesce guraju opciju vece automije unutar Federacije Bosne I Hercegoivine. U medjuvremenu, Haris Siljadzic, Muslimanski predstavnik u zajednicok koletivnom predsednistvu otvoreno je pozvao na veci stepen centralizacije drzave I ukidanje Republike Srpske za koju smatra da je nastala kao nezasluzena nagrada za gencid orkestrirana od strane Srba.

Politicki poredak stvoren Dejtonskim mirovnmim spporazum, izgleda je opasno skrenuo sa predvidneog kursa, bas kao sto cak i zastistni mehanizmi koji su tokom tih 14 godina sprecili zapadanje u novo nasilje, ukloinjeni. I dok se lokano stanovnistvo trse u strahu od budicnosti, medjunarodne organizavcije su vec pocele da se povlace I Bosne I Hercegovine. Mocni instrumenti vlasti koje je madjunarodna zajednica nekada posdovala u Bosni I Hercegovini, razvodnjeni su ekstremnim etnickim podelam,a I dovela do postepenog bubljenjaglobalnog interesa u zemlji. Svetskja, globalna finansijska kriza, rat u afganistanu I Iraku, diplomatski izazoivi u Irtanu I Severnoj Koreji ucinili su primamljivgom ideju da se Bosna I Hercegovina proglasi “uspesnom misijom” I jednostavo napusti.

Medjum u takvom nacinu rzamiljsnja postoje najmanje tri problema. Prvi, Bosna u tom slucaju za vrlos kratko vreme nece biti mirna. Bez mehanizma kontrole, trenutnoi trndovi koji vode podeli I fgrahgmentaciji Bosna I Hercegovine, gotovo sigurno voditi ce nastavkui nasilja I koristeci 20 vek kao vodic – sukobi koji otpocnu u Bosni I Hercegoivini vrlo rertko se zadrze u njuenmim granicama. Drugi problem, napustanje Bosne I Herrcegovine ce ostaviti Bosnaske Mulsimane izloranim I ranjivoim, saljuci Muslimanim sirom sveta potpouno pogresnu poruku u trenutku kada Brisel I Vasington pokusavaju da poboljksaju odnose unistene Irackim ratom I “globalnmim ratom protiv terorizma”. Konacno, ukoliko medjunarodna zajednica nije u stanju da ispuni obecanja u Bosni I Hercegovini – uzimajuci u obzir polzaj Bosne u Centralnoj Evropi, uticaj koji Evropska Unija I NATO savez imaju I ogroma kolicina novca koja je do sdada inevstirana – moguicnoist izgradnje medjunarodnmo priznate drzave negde drugde izgledaju vise nego sivi.

Od statusa Omiljene do propasti

Pokret kloji je pocepao bivsku Jugoslovensjku Rerpubliku Bosnu i Herceghovoinu u periodu 1992 – 1995 godina rerzultirao je u masovnom etnickom ciscenju, koncentracionim logorima i preko 100 000 mrtvih. Odmah nakon sto je potpisan Dejtoski mirovnmi sporazum, desetine vlada, regionalnih organizacvija I Nevladinih organizacija sledglo se u Sarajevo postavki duboko umesane u process krpljenja Bosne I Hrecegovine I njenog ponovnog spajanja.

36 zemalja. Predvodneoh Sjediunjenim Americkim Drzavama, podrzane od strane NATO-a, uputile u u Bosnu I Hercegovinu ukupno 60 000 vojnika kako bi ucvrstile mirovni sporazum. Iako su snage za ocuvanje mira bile uspostavljena samo za period od 1jedne godine, misija je produzena u obliku roibusneih Stabilizacijskih snaga SAFOR-a predvodenih NATO-om, koje su zadrzale svoju misiju u bsoni predo cele decenije u obliku glavnog bezbjedonosnog prisustva. Od Drugoig sverstkog rata, gotovo sve zemlje koje su posle tog rata u bilo kom obliku imale strane trupe na svom stvom tlu samo je Nemacka zabelezila vece prisustvo stranih trupe u odnosu na Bosnu 1996 godine.

Vojne snage su igrale odlucujucu ulogu u zaustavljanju nasilja, ali je to bio jedan deo sire multi-institucionalne misije, koja je ukljucivala rekonstruciju domacih institucija snadbjevanje ogrome infuzije gotovog novca za potrebe rekonstrukcije I pomirenja. Od 1996 godine do 2007, 14 biliona dolara medunarodne pomoci se prelilo u Bosnu I Hercegovinu – dotizuci sumu od otprilike 300 dolaragodisnje po glavi stanovnika u zemlji sa poluacijom koja je manja od 4 miliona. (Poredjenja radi, od 2002 godine medjunarodni donatori su gidsnje obezbedili samo 65 dolara pomoci za svakog stanovnika Afganistana.)

Okvir Dejtonskog mirovnog sporazuma je imao mnogo prednosti. Prekinuo je krvoprolice I stvorio uslove za pokratavak normalnog zivota – barem na povrsini. Bosna I hercegovina ima nekoliko setova lokalnih I nacionalnih izbora , njene tri armije su udruzene u jednu jedinu multietnicku bosnaku armiju(od kojih svaka od armija poseduje tri glavne brigade sastavljene od tri ebataljona zasnovana na etnickom princip) a ciji su se vojnici cak I borili rame uz rame sa multinacionalnim snagama u iRaku do decembra 2008 godine. Dejtonski mirvni sporazum I posledicni napon stvoren usmeravanjem paznje medjunarodne zajednice koji je obezbedio visoki nivo unutrasnje bezbednosti, obezbedio je siroko rasprostranjem povratak izbeglica I raseljenih lica stvorivski uslove za skroman nivo ekonomskog razvoja.

Podrucja poput distrikta Brcko koje je u status smouprtavljanja, na svereoistoku zemlje, postaop je jedna od uspesnih prica. Brcko je bio mesto sa najvecim nivoom nasilja tokom rata, ali danas, Muslimananska, Hrvatska I Srpska zajednica zive u tom grtadu u relativnoj harmojiji.  Medjunarodna zajednica je uspostavila je snaznu zastitnu strukturu u Brckom, pok kojom su Sjedinjene Americke Drzave upravljale koordiniranim naporima koji su uskljucivali medjunarodne organizacije  I domace Bosnaksohercehgovacke institucije. U jednom trenutku, SFOR, uklkucijuci I I ruske trupe, radili su zajedno rame uz rame sa americkimm trupama, zejednicki patrolirajuci ulicama grada I u poslovima odrzavanje mira. U medjuvremenu Organizacija za bezbednost I saradnju u Evropi (OEBS) koordinirala je seriju gradskih izbora , dok su Evropska unija I Americka Agencija za medjunarodni razvoj obezbedile humanitarnu pomoc, a zapadne Nevladine organizacije (NVO-s) su pruzile pomoc u smanjenju prostitucije I krijumcaraenju ljudi u gradu. Samo deceniju posle potpisiavej Desjtosnskog sporazuma grad Brcko je bilo u stanju da demonstrira nogucnost medjuetnicke saradnje. Nazalost to je usamljen primer.

Dejtoneski defekti

Prioritet dejstonsog mirovnog osrazuma bio je prekid nasilje, ali je ukljkucivao compromise koji su su udarili temelje trenutne bosnaskohercegovacke podele. Danas vecina bosnakih srba zivi u Republici srpskoj ali niti jedan entitet nije u potpunosti nacionalno homogeny. Brutalno etnicko ciscenje izvedeno tokom rata nikada nije zavrseno, ali mnoga sela jos uvek sdrze dzepove naseljenemanjinskim etnickim grupama. 

Decentralzacija I podela moci, dvostriki principi koji su pojacali ustavnu demokratiju, dozvoljavaju svakom entitetu da ima svoju vladu. Policijske snage I obrazovni system. U Federaciji. Moc je dodatno decentralizovana kako bi se osiguralo da su I Muslimani I Hrvati u mogucnosti da vladaju sami. Kako bi se sprecilo da bilo koja grupa dominira, usvojeni su procenti u nacionalnim institucijama. Bosnaskohercegovacko troclano predsednistvo, naprimer, mora da ima ima jednog predstavnika iz reda muslinanskoa, jednog iz reda Hrvata I jednog Srbina, I svaki od njima ima mogucnost veta bilo koje odluke ili zakona za koji je ubedjen da je u koliziji sa vitalnim interesom naroda koji predstavlja. Kao rezultat tog principa, gotovo svaka odluka o bilo kom vaznom pitanju na nivou centralne vlade je blokirana.

Dodatno uz politicku blokadu, ova struktura ima ima jos nekoliko drugih odlucujucih efekata, predstavlja idealnu poldogu za razvoj korupcije, slabi one koji su politicki umereni I u potpunosti zaustavlja ekonomski rast. Skoro svaka kancelarija javnih institucija – ukljucujuci cak I nize administrativne poslove je popunjen u skladu sa etnickim kljucem, podrzavajuci koji je doveo do razvoja siroko rasprosranjenih uzejamnih zastitnickih interesnih netvorka korupcije I neefikasnosti. Kao razultat vise je nego prevelik broj birokrata koji rukovode zemljom.  Sa 160 vladinih ministara I prenaduvani javni sector koji gricka skoro polovinu bruto nacionalnog dohotka, - sluzi kao dodatni okvir kao skrojen za one koji zele da pojacaju nacionalne antagonizme I iskoriste ih u politicke svrhe. Ovi nacionalni sovinisti – posebno, Dodik I Siajdzic – propovedaju svojim izbornim telima zvete o tome kako ce oni “zastititi” svoje narode. Ovo, samo void slabljenu umerenjaka koji se zalazu za vece anacionalno jedisntvo I radije civilne nego etnicke indentitete.

Iako Bosna I Hercegovina priznaje I zahteva stvaranje ujedinjene multietnicke drzave, njene politicke institucije podrzavaju etnicku podelu na skoro svakom nivou vlasti. Grad Mostar, gde su Muslimani Hrvati I Srbi jednom ziveli mirno predstavlja jasan primer stetnih efekata decentralizacije. Mostar je prepun oziljaka najgore vrste nasilja tokom rata I ostaje duboko podeljen: Muslimani zive uglavnom na istocnoj strani grada dok Hrvati dominiraju uglavnom delom grada na zapadnoj strani. Pre rata u Mostaru je zivelo skoro 24 000 Srba, dok danas u njemu zivi tej nekolicina. Cak sta vise, vecina Hrvata u Mostaru poseduje Hrvatsko drzavljanstvo I mogu da glasaju u Hrvatskoj – a sto je u stvari doprinelo znacajnoj imigraciji Bosanskih Hrvata u Hravstku.

Usprkos rekonstrukciji I ponovoj izgradnji famoznne mostarske cuprije, mosta izgradjenog u 16 veku, bombardovanom tokom rata, grad ostaje izuzetno polarizovan. Nimalo slicno primeru Brackog, medjunarodna zajednica je decentralizovala svoje napore u Mostaru – politika koja se urodila velikom broju krajnje apsurdnih situacija. Pre samo nekoliko godina, na primer, u hrvatskom delu grada bilo je nemoguce platiti nocenje u hotelu bosnaksom valutom zbog toga sto su hoteli prihvatali samo hrvatsku Kunu. U Mostaru je cak I trgovina podeljena: naprimer u hrvatskom delu grada moguce je naci u prodaji vecinom  samo cigarette I pivo zagrebackih kompanija, dok su u Muslimanskom delu grada u prodaji dostupne samo cigarette I pivo iz Sarajeva. To nije mali teret za federacijske sluzbenike I gradske vlasti s obzirom da moraju da podrzavaju rzlicite bolnice, postansku sluzbu, vatrogasne stanice I obrazovni sistem.

Federacija u celini je takodje slicno disfunkcionalna. Ove godine Federalna vlada se suocava sa 250 miliona Eura budzetskog deficit I mora da implementira 10% redukciju budzeta kako se bi kvalifikovala za novih 1.2 miliona Eura kredita u stendbay aranzmanu kratkorocnog kredita Medjunarodnog Monetranog Fonda. Ove redukcije budzeta su vec bile okidacem citavog talasa protesta ratnih veteran I clanova sindikata koji su bili preplavljeni raznim sociljanim primanjima tokom predizborne kampanje 2006 godine I izbora iz 2008 godine.

Sarajavski uzavreli urbani pejzaz – s asvojim zgodnim neboderima, rekonstrisanim dzamijama, sarmantnim ulicnim kafeima je samo plast koji skriva prave cinjenice: njegovi gradzani su ogorceni I frustrirani institucionalnom strukturom zemlje, koja je federacijudovela u gori ekonomski polozaj u odnosu na Republiku Srpsku.

NOVAC ZA NISTA

Institucionalna fragmentacija I nepotrebne paralelne strukture iscrpile su bosansku drzavnu blagajnu, korupcija je poprimila endemski oblik sirom cele zemlje, dok je medjunarodna zajednica ostala nemocna da da je zaustavi. 1999 godine visko profilna istraga otkrila je da je vise od billion dolara pomoci li skoro jedna patina ukupne pomoci dodeljene u period 1996 – 1999 godina jednostavno nestalo. Korupcija je uobicajena u svim tranzicijskim drustvima, ali je politicki impact korupcije u Bosni I Hercegovini posebno naglasen.

Policija, politicke partije, vlade federacije I Republike Srpske, uz sistem zdravstvene zastite i gradjevisnku industriju se u onovi smatraju sektirima institucijama I granama industrije sa navisim stepenom korupcije. Bosnakso sudstvo je takodje slabo I podlozno uplitanju nacionalistickih elita. Uspostavljanjem Medjunarodnog Krivicnog Suda za Ratne Zlocine pocinjena na podrucju bivse Jugoslavije 1993; godine, ostavio je vrlo malo energije I jos manje resursa za razvoj Bonskaog sudstva. Cak sta vise, sada kada je Medjunarodni Krivicni Sud za Ratne Zlocine pocinjena na podrucju bivse Jugoslavije poceo sa prebacivanjem slucajeva ratnih zlocina nazad Bosanskom sudskom sistemu, to sudstvo je jednostavno preplavljeno brojnim slucajevima. Kao rezultat tesko je zdrzati vladavinu prava ili kontrolu gotovo neogranicene korupcije, koja je obeshrabrila direktne strane investicije I zaustavila razvoj privatnog sektora. U martu 2009 godine, naprimer, Ceska energetska grupa CEZ otkazala je ugovor vredan 1.4 miliona eura zbog prebiomne korupcije u Republici Srpskoj.

Slabe bosnaks erazjedinjene domace institucije jos vise su oslabljene serijom  gresaka pocinjenih od strane medjunarodne zajednice.Vise od 10 godina poslije potpisivanja Dejstonskog mirovnog sporazuma   Bosna I Hercegovina je bila zaristem medunarodnih naivnih dobronamernih pokusaja da se akcijo nacini ta razlika. Medjutim dobre namere I duboki dzepovi cesto su bili praceni nedostatkom pozvanja istorije I nekoherentnim planovima. Organizacijekoje su radile na kljucnim projektima ili koje su inicirale napore, napustale sui h suocavajuci se sa ometanjima, bespredmetnim samozadovoljenjem ili zamorom si slabljenem celokupnog projekta izgradnje drzavnog sistema. Kao sto je jedan bosnaski sluzbenik jene od Nevladinih organizacija reakao:”Bosanci su vrlo dobro shvatili ovu pogodbu. Zapadnjaci dolaze u Bosnu I Hercegovinu sa novcem I idejama zeleci da ucine nesto dobro. Na kraju, mi potrosimo njihov novac dok oni potrose nase vreme.”

Istovremeno, neispunjavanjem osnovnih zakonskih principa, razvoj civilnog drustva je stekao prepsnztljivu dominantnu karakteristiju centralne strategije politickog razvoja I etnickog pomirenja. Ako su napori medjunarodne zajednice bili fokusirani na pruzanje podrske marginalizovanim grupama I ohrabrivanju gradjana da se ukljuce u siri kontekst pocev od najnizih nivoa, kultura tolerancije, kako se prepostavljalo trebala je pustiti korenje. Onima koji su se zalagali za ovakave ideje, sa druge strane, nedostajalo je razumenjavesvih slozenosti upravljanja trnzicijom drusta u peridu koji  je nastao posle zavrsetka konflikta a koji je prelazio okvir tranzicijskog procesa karakteristicnog za postkomunsiticki period koji je poceo pre rata koji je vodjen. Strategija blage I neometane postkoministicke tranzicije u drugim delovima centralne I istocne Evrope bila je fokusirana uglavnom na decentralizaciju politickih I ekonosmih autoriteta vlasti. U etnicki pokidanoj posleratnoj Bosni I Hercegovini, takva decentralizacija samo je jos vise oslabila napore da se izgradi jedinstvena koherentra drzava.

Medjunarodna zajednica je moga upotrebiti politiku cvrste ruke kako bi zaustavila razvoj korupcije I ojacala nacionalne institucije. Nazalost to nije ucinjeno. Dejstonski mirovni plan stvorio je Kancelariju Viskog Predstavnika kako bi koordinirao implementaciju civilne aspekte mirovnog sporazuma. Rad OHR-a bio je nadgledan od strane Saveta za Implementaciju Mira – sacinjen od predsatvnika 55 zemalja I medjunarodnih organizacija koje su bile nadlezne za nadgledanje Bosnaske rekonstrukcije. Medjutim, predstavnici Saveta za Implementaciju Mira retko kada se se susreli oci u oci I cesto nisu bili u moguscnosti da sprovedu u celini potpunu implementaciju odredbi Dejstonskog Mirovnog Sporazuma iz cistog straha de nebi doveli do nepotrebnog”talasanja”. Cak I posle davanja prosirenih izvrsnih ovastenja Kancelarij Viskog Predstavnika  od strane Saveta za Implementaciju Mira 1997 godine kako bise natenule politicke mere ancionalnog tipa I uklonile politicke elite koje su obstrirale dugorocne ciljeve mirovnog sporazuma. OHR nije bio u mogucnosti I vrlo cesto nevoljan da zahteva implemetaciju neohodnih reformi u cilju razvoja funkcionalnog sistema centralne vlasti. Cak I kada su medjunarodne organizacije bile uspesne u svojim vlastimi poljima delovanja, cesto nisu bile u mogucnosti da koordiniraju svoje akcije sa drugim ili da izvedu siru procenu za koju bi bile odgovorne. Kao su uspesi javsno naglasavani I predstavljani, prosecni Bosnac je bio sve vise I vise isfrustriran nedistatjom uspeha I ociglednom menogucnoscu medjunarodne zajednice da obezbedi pozitivan pomak za njih same, dok je istovremeno kredibiklitet medjunarodne zajednice nestajao.

Plutanje u haos

Aprila 1999 godine paznja svetske javnosti jos jednom se fokusirala na Balkan ratom na Kosovu I Metohiji. Paradoksalno ali relativna nestabilnost Kosva I Metohije podgrijala je utisak da je Bosna I Hercegovina uspjela da postane jos jedna istocnoevroska zemlja u tranziciji.

Posle rata na Kosvu I Metohiji, Pakt za stabilnost Jugoistocne Evrope ponudila je svim zemljama u region plan puta mogucem clanstvu u Evropskoj Uniji I NATO Savezu, pod uslovom da rzviju odredjene institucije koje bi pomogle eventualnoj integraciji u ove organizacije. Ovo je izgledalo itekako potrebnim  sa obzirom na nedostake Dejtonskog mirovnog sporazuma, I Brisel I Vasington pretpostavljali da ce ulazak u EU I NATO preokrenuti druge politicke opcije I njhovu dinamiku u Bosni I Hercegovini I konacno dati toliko potrebni zmah naporima medjunarodne zajednice.

Ali medjunarodna zjadnica se saplela bas u trenutku kada je Bosni I Hercegovini bilio potreban daleko veci stepen podrske te medjunarodne zajednice.Posle 11 Septembra SAD kao I vecina medjunarodne zajednice preusmerile su paznju sa Balnaksog podrucja. Busova administracija, koja je u tom trenutku bila fokusirana na pokusaj unistenja Talibana u Afganistanu I na mobilizaciju javnozti u cilju pruzanja podrske invaziji na Irak, bile ne neraspolozena za bilo kakvu obavezu angazovanja neophodnih sredstava Bosni I hercegovini. Povecan stepen Ruske opstrukcije unutar Savta za Implementaciju Mira, kao I nedostak jedinstva medjunarodne zajednice po pitanju Kosova I Metohije, kao I neslaganje unutar EU u vezi sa pitanjem Bosne I Hercegovine, dovelo je Francusku, Nemacku I SAD do tacke proglasenja pobede u Bosni I Hercegovini I njeno napustanje. U medjuvremenu, ponuda pristupanja Evropskoj Uniji I NATO-u nije bila dovoljan ustupak koji bi ubedio Bosanske etnicke elite da napuste institucije koje su im I dale izuzetno snaznu bazu moci I da ih zamen onim koje bi reducirale njhov uticaj I ojacale centralnu vladu.

Radije nego prosirenje napora koji bi mogli genersisati reakciju nacionalistickih partija, medjunarodna zajednica je delegirala veliki deo svoje moci pogresno usmerenim naporima u cilju omogucavanja situacije u kojoj bi Bosanci mogli da vladaju sami.Uzimajuci u obzir nefunkcionalnu institucionalnu strukturu cije je stravaranje pomogla medjunarodna zajednica, ovo je posteno govoreci otvoreno preusmerilo moc obstruktivnim politickim elitama radije nego onima koji su bili posveceni poboljsanju situacije u Bosni I Hercegovini. Erupcija trnsatantskih tenzija u vezi sa ratom u Iraku simultano su naterale I Brisel I Vsington da preusmere znacajne vojne resurse kako bi se nosile sa simultim konfliktima u Iraku I Afganistanu, ovukavsi jos vise paznju od BiH, poplocavajuci put sporom ali sigurnom razjedinjavanju BiH kao drzave.

Iako je BiH zabelezila umeren ekonomski rast u period 2000 – 2006 godina popovrsine. vemu sudeci izgleda da nstavljajuci duz glavnih prvavaca nedokoji se po svemu sudeci nstavlja, glavni pravi nestataka I dalje se nalaze tik ispod same povrsine. 2006 godine Savet za Implementaciju Mira objavio je da namerava zatvoriti OHR I privesti kraju Status protektorana nad BiH. Istovremeno, medjunarodna zajednica otpocela je sa prvim naporima ciji je cilj ubediti bosnaske vladajuce elite da pristupe reformi ustava uspostavljenim Dejtonskim mirovnim sporazumom cime bi se uklonili negovi nedostatci. U tim sirokim naporima podrzanim od strane americkog Mirovnog Instituta, osam vodecih bosnksih politickih partija je naglasena potreba razvoja cele serije ustavnih reformi u cilju stvarana centralizovanog mehanizma donosenja odluka I razvoj drzavnih institucija. Ove reforme dovele su do postizanja prelaznog sporazuma u cilju jacanja centralnog vladinog Veca Ministara I stvaranja dva nova nacionalna ministarstva, jednog koji je ujedinio poljopprivrednu oblast I drugi ciji je zadatak objedinjavanje nauke, tehnologije I zastite zivotne sredine. Takozvani aprilski paket, nije se ostvario zbog obstrukcije Harisa Silajdzica do koje je doslo u poslednjem trenutku potpomognuto liderima odmetnute frakcije Hrvatske Demokratske Zajednice. Na kraju, predlozeni amandman nije usvojen nedsostatkom samo dva glasa u odnosu na potrebnu vecinu (dve trecine Bosanskog parlamenta)

Kako se process ustavnih reformi sapleo, Evropska Komisija uputilaje upozorenje BiH da nece doci do pomaka napred u pogledu odobravanja Sporazuma o stabilizaciji I Pridruzivanju, sto je predusclov za clanstvo u EU – dok dzemlja ne suvoji citavu seriju znacajnih reformi. Najhitnije, EU je zelela reformu koje ce radije na celo drzavnih policijskih snaga staviti centralnuo vladu nego etnicke entitete. Medjutiim vladini sluzbenici RS odbili su da prepuste kontrolu nad njhovim entitetskim institucijama. Bezizlazna situacija, povezana sa propasti ustavne diskusije, postal je glavni problem tokom nacionalnih izbora 2006 godine, a koju su I Dodik I Silajdzic vrlo uspesno iskoristili kako bi osvojili I stvorili jaka uporista medju Srpskim I Muslinaksim iskljucivim etnickim partijama.

Pitanje reforme policije ostalo je potpuno blokiranim vise od godinu dana sve do leta 2007 godine kada je slovacki diplomata Miroslav lajcak postao Viki Predstavkik UN-a u Bih a koji je pokusao da prekine tu bezizlaznu situaciju. Lajcak je uputio instrukciju Bosnakom parlamntu u kojoj je stajao zahtev za usvajanjem reforme policije preteci d ace iskoristiti ovlastenja I moc kako bi uklonnio one sluzbanike koji su obstruirali process. Kada je Dodik, pocetkom oktobra to odbio, Lajcak je izveo seriju poteza sa namerom da osigura usvajanje reformi I ukloni druge vazne blokade, smanjujuci mogicnost entitetskih predstavnika da bojkotuju ili stave veto na odlukeizvrsnog ogranka saveta Misnistara ili odluka Parlamenta. Bilo kako bilo, tokom sledecih 6 sedmica I Dodik I parlament RS cvrsto su drzali svoju poziciju, zaklinjuci se d ace pod svaku cenu stititi Srske interese.

Pocetkom Decembra 2007. godine, na ovom kriticnom raskrscu napora izgradnje drzave, medjunardna zajednica je trepula prva. Ume sto da obori etnicki nacionalizam I najzad postavi pitanje institucionalnih kontradikcija, ona se predala. Havijer Solana, generalni sekretar Saveta EU I visoki predstavnik Evrpske Unije za Zajednicka vanjska I Bezbedonosna pitanja, zajedno sa Savetom za Implemetnaxciju Mira I Lajcakom slozili su da pregovaraju sa Dodikom. Uz nesigurnost po pitanju Kosovske nezavisnosti I sve vecu ociglednu ravnodusnost Brisela I Vasingtona po pitanju razvoja BiH, niko nije zeleo stvarati probleme. Na kraju Lajcak I EU prihvatili su rzvodnjena obecanja RS I 6 meseci kasnije BiH je potpisala sporazum sa EU, otpocinjuci tako put pristupanja EU.

Kapitulacija OHR-a pred Dodikom and RS izazvala je ogromnu stetu onoga sto je OH ostavio kao nasledje. Kako je Medjunarodna Krizna Grupa naqvela u izvestaju iz u martu 2009 godine ova epizoda je otkrila najgore unutar medjunarodne zajednice: “Preterala je u svojim zahtevima za provodjenje reforme policije, preterala u pogledu reakcija izazvanih propalim pokusajima, I bile potpuno nespremna za moguce konsekvence.”

Kako se situacija odmotavala, medjunarodna zajednica odlucila je da transformise medjunarodnu mirovnu misiju, od do tada NATO-m predvodneih Stabilizacijskih Snaga u manju I slabiju misiju predvodjenu Evropskom Unijom pod nazivom EUFOR. Izmedju 2005 I 2007 giodine medjunarodno bezbjedoniosno prisustvo lagano je opalo sa grubo izrecenih 7000 trupa na manje od 2000 vojika sa smanjaim vojnim mogucnostima. 2007 godine EUFOR je povukao svih 1000 trupa stacioniranih u Banjoj Luci, glavnom gradu RS koja je bila jedini grad u RS sa prisustvom znacajnog broja medjunarodnih trupa. Danas EUFOR ima manje od 2000 vojnika ramestenih duz cele zemlje. Uskoro ce I taj broj biti smanjen na svega 200 osoba uglavnom namenjenih funkciji treninga ali bez podrske clana 7 Povelje Un-a kojom im se daje autorizacija za misiju sa svrom ocuvanja mira, sto u sustini I dozvolilo medjunarodnim bezbedoniosnim snagama da nametnukljucne bezbedonosne elemente u Dejstonskog mirovnog plana. Smanjen nivo snaga I jos vise ogranicen mandate obogaljit ce mogucnost medjunariodne zajednice da odvrati moizbijanje medjuetnickog nasilja I da brzo odgovori na lokalne incidente koji eventualno mogu da eskaliraju.

Pandorina Kutija

Propast napora ustavne reforme, gubitak kredibiliteta OHR-a, I smanjenje prisustva medjunarodnih bezbedonosnih snaga u BiH ojacali su nacionalisticki nastrojene politicare I partije. Kao rezulat, medjunarodna zajednica se nalazi na najslabijoj poziciji od zavrsetka rata, sa frakcijama iz sve tri etnicke grupe koje izazivaju Dejtonsku strukturu. Opadajuci americki I Evropski interes u BiH se poklopio sa povecanjem Ruskog komercijalnog I diplomatskog ucesca na Balkanu koje Dodik aktivno iskoristava kako bi stabilizovao svoju politicku pozicioju u RS I ojacao ruku RS u Bosnakohercegovackoj politici. Dodok je narocito iskoristio Rusku invaziju Gruzije u avgustu 2008.godine I diplomatsko suprostavljanje poziciji SAD I EU u pogledu Kosova I Metohije, kao opsti poziv podrsci njegovog povecanog obstrukcionizma kada se govori o jacanju centralnih bosanskohercegovackih institucija. Preokretanje tih centrifugalnih trendova zahtevat ce obnovu fokusa na BiH I resavanje sustine problema: porast nacionalitickog pritiska, slaba centralna vlada I pitanje endemske korupcije.

Prvo su potrebna jaka obecanja Sad-a. Jedno od centralnih pitanja Bosnske politike tokom poslednjih 10 godina bilo je sistematska I efektivna eksploatacija osvedocenog neslaganja izmedju OHR-a, Brisela I Vasingtona. Te podele moraju da se prevazidju. Politika EU trenutno reflektira razlicite dijapazone motivacija I interesa dok vodstvo SAD-a mora da refokusira napore medjunarodne zajednice imenovanjem specijalnog predstavnika SAD-a za Balkan, koji bi prosirio nove inicijative kako BiH tako I celom region.Americki podpredsednik Dzo Bajden mposetio je Sarajevo u maju, a njegova odluka da tamo otputuje zajedno sa Solanom, I njegova ostra kritika pojacane nacionalisticke retorike koja potice od bosnaske politicke elite bila je neophodan I vazan korak za emericki reangazman. Medjutim, jedna poseta, sama za sebe, nece proizvesti trajnije promene u politici.

Drugo, pridruzenje Evropskoj Uniji ostaje najznacajnijadiplomatska poluga pritiska dostupna zapadu, iako je njena privlacnost nestala posljednjih godina zbog globalne finansijske krize. Mnogi Bosanci se pitaju kakve stvarne beneficije moze ponuditi clanstvo u EU u magnovljenju ekonomskog pada sirom sveta. Uzimajuci u obzir cinjenicu kako je Brisel lako razvodnio uslove Sporazuma o Pridruzivanju EU, vecina bosnaca misli da ce uslovi za clanstvo u EU biti fleksibilniji ako ne I nevazni. Oni to I ne bi trebali biti, jer Brisel mora da lanzira mnogo agresivniju javnu diplomatsku kampanju kako bi naglasio ne samo potencijalne beneficije clanstva u EU vec I posledice nezadovoljavanja evropskih standard.  Kako je Kurt Basuener (Kurt Bassueneer) jedan od clanova Saveta za Demokratizacijsku Politiku primetio, neuspeh razvoja Centralnog Ministartsva BIH za Poljoprivredu, naprimer, znaci da poljoprivrednici RS oji uzgajaju organsko voce I povrce visokog kvaliteta nece moci prodavati svoje ekskluzivne proizvode na trzistima EU. Dodokov politicki motivisan obstrukcionizam ce dakle kostati Srbe u RS posla I prihoda. Isto tako, neslaganje izmedju Muslimana I Hrvata unutar Federacije u vezi sa vlasnistvom u drzavnoj svojini nastavice da pogorsava direktno strana ulaganja kostajuci gradjane Federacije BiH poslova.

Javno objavljivanje troskova tog obstrukcionizma I krupcije svim Bosancima oslabit ce politicku podrsku etnickim nacionalistima, stvoriti veue domacu podrsku reformama I rzvoju funkcionalne centralne drzave, I povecati privlacnost clanstva u EU. Cak sta vise EU mora da nametne specificnije I stroze uslove za clanstvo zahtevajuci osnovnu funcionalnost, transparentnost I odgovornost unutar Bosnaskih drzavnih institucija. Ove institucije, onako kakos u trenutno struktuirane, nisu cak ni u najudaljenijem obliku u skladu sa evropskim standardima. Bosanskoj vladi moraju biti dati specificni recepti za privatizaciju, o tome kako izvesti potrbna snmanjenja troskova prenapuhanog I neefiksang javnog sektora, o potrebnim reformama zaposljavanju, vecoj jednakosti u distribuciji drzavnog vlasnistva kao I uoblasti usvajanja sluzbenih pravila o budzetu I racunovostvu. Brisel takodje mora da se susdrzi od prihvatanja kompromisa u postojecim uslovima kao I da zatvori OHR.

Treci potez, kao sto je bila istina I u slucaju Dejtonskog mikrovnog sporazuma, bilo kakvo resenje za pitanje BiH zahtevat ce aktivnu podrsku njenih komsija. Bosnski Srbi I Bosanski Hrvati gledaju u Beograd I Zagreb, naravko trazeci podrsku, dok Brisel u ovopm trunutku ima vise uticaja nad Srpskim I hrvatskim liderima nego sto je ima nad etnickim elitala u BiH. Brisel mora koristiti taj uticaj kako bi prisilio Hrvatske I Srpske vlade da drze svoje etnicke linije pod kontrolom vec I da aktivno podrze reformske nepore u Bosni.

Konacno, medjunarodne bezbedonosne snage trebalo bi zadrzati na trenutnim nivoima. Njhovo dalje slabljenje ostavilo bi medjunarodnu zajednicu bez mogucnosti da odgovori na kriznu situaciju. Dalke povlacenje trupa bi samo dalje oslabilo diplomatski uticaj mednunarode zajednice. Jedno moguce resenje bililo bi iskoristavanje postojecih Bosnaskih vojnih instalacija kao trening klampove za Evrpske I NATO snage koje trebaju da budu upotrebljene u Afganistanu. Izvodjenjem, treningau BiH u fazi pre njhovog  rasporedjivanja bilo bi jeftinije nego drzavanje pune misije ocuvanja mira I istovremeno  bi potvrdilo obecanje medjunarodne zajednice data BiH kao I ponudilo nacije za otpocinjanje procesa eventualnog pristupanja BiH NATO savezu kao I przulo pomoc u sprecavanju moguceg povratka ratu.

Zakljucavanje dogovora

Posle 14 godina napora medjunarodne zajednice na balkanu, 8 u Afganistanu I 6 u Iraku, jasno je da izgradnja drzave nije nesto sto se postize sano srcem. Nemoguce je stvoriti funklcionalnu drzavu koja moze biti stabilna I upravljanja od strane lokalnih igraca samo bacanjem novca I sredstava na postojeci problem. Kao sto ej Bosnasko iskistvu potvrdilo, izgradnja drzave ne prtestavlja problem koji se resave, vec predstavlja process kojim se mora upravljati.

Dejtonski Mirovni Sporazum je pobednicki model koji jer je prekinuo nasilje I izgradio uslove za povratak normalnom zivotu za mnoge. Istovremeno, nudi I upozoravajuci narativ potencijala institucionalnih struktura da stvore prilicno lose ustupke, generisu ekstremizam I ekstremiste I eventualno podriju nacionalno jednistvo. Diplomate ukljucene u mirovni process u BiH I na drugim mestima moraju da nauce da odvagaju dugorocne posledice dogovora koje sklapaju I osiguraju da mirovni ugovori I implemantacija poskonfliktnih strategija moraju biti fleksibilne I otvorene za prilagodjavanje promeni situacije.

Poredecio sa drugim glavnim medjunarodnim projektima izgradnje drazva danas kao sto su oni u Afganistanu, u Iraku I Na Kosvu I Metohiji – ovaj u BiH izgkeda d aide najdalje. Iako se ne smatra potpuno neutralnom, medjunarodna zajednica nikada nije bila smatrana ili vidjena kao okupaciona sila u BiH, dok je globalno javno mnjenje naBiH najvise videlo kao legitimni humanitarni projekat. Bosna je takodje mala drzava I posleratna populacija od samo 4 miliona stanovnika – ostar komntrast u odnosu na Afganistan I Irak, koje su, kada se govori o brojnisti populacije, u oba slucaja, sest puta vece od BiH. Konacno, iako se Bosanci mozda ne osecaju blagoslovljenim geografkim obelezjem, lokacijia Bih u Evropi sprecava da budu ignorisani od stranje njhovih bogatih komsija, a sto je luksuz koji vecna konflitom razorenih zemalja nema.

Primamljivo je pretpostaviti da je sada – skoro 14 godina posle Dejtona – doslo vreme da Bosanci preuzmu komandu. Ali, to je namoguce unutar institucionalne structure bazirane na etnickim principima koje nagradjuje one koji se zalazu za stvaranje straha I etnickog sovinizma. Ako medjunarodna zajednica ne zuatsvi I preokrene ove trendove, rezultat moze biti ponova podela Bosne I povratak ratu.