SUNCE NE IZLAZI NA ZAPADU

Autor: Borislav Zdralic

Gotovo smo zaboravili deshavnja sa kraja 2008 koja analizirana sama za sebe nisu znachila nista osim tek samo sukob lokalizovanog tipa. Naigled nepovezani kazzemo jer tek kada se pod ova deshavanja podvucche zajednichka crta prosto izgleda neverovatno u kojoj meri postaje jasna naivnost u kojoj su akteri drame koja traje uvucheni a da toga nisu svesni. Uz sve to, kao obavezni zachin prelama se drama Srbije i Kosova i Metohije koje se uklapa u okvir manipulacije. Da li imamo pravo cutati, i da li smemo da cutimo. Mi sami zaokupirani vlastitim problemima, svakodvenicom, aktuelnom prichom o ekonomskoj, finansijskoj, stambenoj, politickoj, moralnoj, duhovnoj krizi i ne uochavamo da smo uvucheni u grotlo krvavog haosa.

Inicijano, ovaj tekst je nastao krajem prosle godine, ali autor teksta instiktivno je oseccao da odredjeni elementi nedostaju, slika je jednostavno nije uklapala.



Na medjunarodnoj politickoj sceni vucheni su nelogichni potezi, politichka slika na domaccoj sceni ostavljala je utisak blago recheno haosa, akteri medjunarodnog politichkog faktora se se menjali u skladu (sada je to jasno) sa promenom na politichkoj mapi SAD-a, naizgled nepovezani scenario udarca znachajnom delu srpskog lobija u SAD-u chiji je element bio senator Blagojevicc, iznenadjujucim imenovanjem Hilari Klinton na poziciju drzavnog sekretara SAD u vladi Baraka Obame, opet naizgled nepovezano aktiviranje teroristichkih aktivnosti na jugu Srbije, dodatna problematizacija politichke situacije na unutrashnjem planu severnog dela Kosova i Metohije, optuzzbe Rade Trajkovicc da su Srbi odgovorni za stanje u Kosovskoj Mitrovici, cepanje opozicije u Srbiji, dakle sve ono shto se deshavalo krajem 2008 i pochetkom 2009 jednostvno je bila prevelika koncentracija koincidencija u kojoj se detalji jednostvno nisu uklapali. Jednom reccju – neshto je gadno zaudaralo.

Zlatno pravilo analiticckog novinarsta – ne zzuriti sa procenom, sediti nad jednim detaljom do trenutka dok se novi detalj ne pojavi ili postaje jasnijim, jednostavno je moralo biti primenjeno. U retkim kontaktima sa urednishtvom Svetskog Srpskog Glasa izrazzavana je jasna zzelja za realizacijom materijala, medjutim professionalna obaveza objave informacije svaki put je bila za nijasnu slabija od obaveze objave informacije u kojoj je eliminisana moguccnost greshke nastale prcenjem upadanja u zamku intelektualnog ukapanja u manipulativnu mapu.

Medjutim najnovija deshavanja na Kosovu i Metohiji naterala su nas da finaliziramo material jer ono shto se trenutno deshava jasno ukazuje na chinjenicu koju smo takodje u Australijskom Svetskom Srpskom Glasu ukazali da su dezintegracioni procesi duboko zahvatili tkivo Evrope uvodecci ne samo nas, vecc celokupni region, u konfrontaciju koja mozze postati bure baruta.Balkan je vecc odavno buknuo medjunarodna politichna deshavanja ubrzano se priblizavaju zavrshnici koja bi vrlo lako mogla otvaranjam kutije haosa.   

Na prvi pogled sve deluje nepovezano, haos preovlada u svim deshavanjima na pochetku ove nove 2009 godine. Bloskoistochni sukob ulazi u novu fazu kada se ochigledno povlache nove linije sa kojih ce svi koji uchestvuju tom sukobu morati jasno da izraze na kojoj poziciji stoje. Evopska Unija suochena sa novom politichkom krizom u kojoj se mora pokazati kao moccan politichki faktor uvuchena je u sofisticiranu politicku manipulaciju. Sa jedne strane manipulacija zivotima palestinske dece izlozzene Izraelskoj vojnoj akciji koja zahteva hitan prekid vatre i sa druge isto tako pravo izraelske dece koja su godina izlozzena teroristichkim akcijama palestinskog teroristickog militantnog pokreta Hamas.Na unutrasnjem planu Evropa se suochava sa sve izrazzenijom energetskom krizom upadajucci u zamku sukoba na liniji Ukrajina – Rusija. Kazemo samo naizgled nepovezane situacije gledano ochima laika a u sredistu svih deshavanja na početku 21. veka, težište (sada vec u zvanicnim terminima to mozemo reci) obnovljenog hladnog rata kao sto se i moglo pretpostaviti  premesten je  u trougao Evroazije (bliska lokacija Crno more - severni Kavkaz - Kaspijsko more).

Kratkotrajan rat vođen između Gruzije, (iza koje su smislu vojne moci  stajale SAD), sa jedne i nepriznate republike Južne Osetije sa druge strane, čiju bezbednost, (i od  26. vgusta  nezavisnost) garantuje Ruska Federacija, nije tek potvrda prethodno iznete ocene, već ocigledan uvod u ozbiljniji geopolitički, strateški i bezbednosni scenario moguceg sukoba na ovom području bogatom energentima i ispresecanog energetskim koridorima kojima se bogatstvo dalekog istoka vekovima transpoprtovalo ka Evropi obezbedjujuci mir, blagostanje moc, politicku silu i ako bash hoccete osinost koje i dovela do stvaranja politickih konecpcija zapadne Evrope a koje se sada pokusavaju ponovo kopirati u daleko radikalnijem obliku. U najklracem recceno ono sto jednom bese “Put svile” sada je “Put nafte” ili “Put krvi”.  

 

Zona Kavkaza


 Nedavni sukob u Gruziji dokazao je svu nemoc zapada i narocito SAD da ponudi bilo kakva resenja, dokazujuci da bioritam Imperije polako ali sigurno ulazi u fazu silazne putanje. Citaoci koji su imali priliku da pazljivije prate material objavljen u Svetskom Srpskom Glasu povodom Kosovsko-metohijske krize, setit ce se da smo na kraju teksta (ne sluteci da ce obistiniti) naznacili mogucnost resavanja krize unutar trougla Crno more - severni Kavkaz - Kaspijsko more primenom sile. Realnost je dokazala da smo nazalost bili u pravu.

Medjutim, ma koliko se trudili da prihvatimo cinjenicu sukoba koji je potresao medjunarodnu zajednicu, iznenadio mnoge, naraocito SAD i zapadnu Evropu, sada se postavlja logicno pitanje - zbog cega je trebala gruzijska avantura iako je svakom normalnom bilo jasno da su ulozi igre u ovom trenutku za sve ucesnike veci nego ikada pre. Istovremeno, stvarnost je dokazala da je ono sto se namece kao logican sled razmisljanja (zasnovanog naravno na zdravom razumu i logicnom zakljucivanju na osnovu dostupnih podataka), neminovno vodilo jedinom mogucem odgovoru –  “Na silu odgovoriti silom!”. Rezultat tih zapadnih iluzija bilo je geografsko, takticko i stratesko cepanje Gruzije na gotovo dva dela i izbacivanje SAD iz regiona. 

Gruzisjku sagu zbog toga treba posmatrati kao deo američke strategije izolovanja Rusije, njenog okruživanja, udaljavanja od Evrope i potiskivanja dublje u Aziju. Takva politika Vašingtona počivala je i pociva na temeljima starih geopolitičkih koncepcija i predstavlja pokušaj uspostavljanja novog “sanitarnog kordona antiruskog pojasa” oko Rusije. U tom pojasu bi (prema inicijalnim projekcijama) trebale biti ukljucene sve baltičke države ustrojene u sistem “strogog sanitarnog kordona”, Ukrajina u klasifikaciji “potencijalno strogog kordona” dok je Moldaviji, državama Zakavkazja i Gruziji bila rezervisna uloga “strogo kontrolisanog kordona. U tom projektu, srednja Azije trebala je osigurati ulogu “zastitne membrane”.

Ovaj koncept nije bio tajna za bolje poznavaoce geopoliticke situacije tokom poslednjih 20 godina ciji je cilj bilo obuhvatanje Rusije u “strateška klešta”  sa projekcijama baltičke države na severu, centralnoevropske države u sredini te Ukrajine i Gruzije na juznom kraku strateskih klesta.

Devedesetih godina prošlog veka ova koncepcija je pocela da se realizuje a u njenom planiranju i implementaciji ucestvovao je licno Zbignjev Bzezinski koji se rukovodio idejom stvaranja tvrdog pojasa između EU i Rusije preko baltichkih drzzava, Belorusije i Ukrajine. Bzezinzki je pretpostavio da će Nemachka i Poljska u tom regionalnom sigurnosnom sistemu biti istureno kontrolno-komndni mehanizma kojim bi se upravljalo pojasom antiruskih drzzava od Baltika do Crnog mora.

Sada, je sasvim rzumljivo da je takav raspored figura na sahovskoj ploci neminovno vodio raspletu kakv smo vec imali priliku da vidimo. Medjutim, tim raspletom, nazalost nista nije reseno izuzev sto su sada pozicije ucesnika prerasle iz nivoa planiranja novih geostrateskih formi u nivo jasno definisanih pozicija nastupa. Drugacije receno, igra je pocela. Analizirajmo pazljivije pozicije aktera gruzijske episode.

SAD

Vecc na prvi pogled postaje jasno da je sa pozicije SAD-a povod za inderektni vojni anngazman u Gruziji bila potreba iznalazenjem novog pravca prodora ka srednjim regionima Azije, cija je uspeshnost zavisila od direktnog dostupa odgovarajuccim regionima i iznjudenim ocajnickim resenjima posle ociglednog zaglibljivanja u Avganistanu i Iraku potpomognutog nepouzdanoshccu Pakistana, i teshkoccama u  Turskoj. Kao jedni izlaz SAD su za taj pokusaj prodora izabrale kavkaski koridor  preko Gruzije i Azerbejdžana. Da bi obezbedila ovaj pravac prodora SAD su otvorenom podrskom „narandžastoj revolucij“ u Ukrajini i „Revoluciji ruža“ u Gruziji na vlast dovedeni proamerički i prozapadni lideri, Juščenko u Ukrajini i Sakašvili u Gruziji, koji su odmah izrazili ambiciju da svoje zemlje uvrste u sastav NATO saveza. Naravno, SAD koje su i izveli te „revolucije“ odmah su podržale Ukrajinu i Gruziju u zahtevu da se pridruže NATO-u i pružili im vojnu podršku. Ubrzo su se pojavili prvi NATO i američki ratni brodovi u Crnom moru, koje je za Rusiju zona od životnog značaja.

Siri Takticki Presek Regiona

Pod dirigentskom palicom SAD formiran je i savez GUAM (Gruzija, Ukrajina, Azerbejdžan i Moldavija) naravno nimalo naklonjen Rusiji, a podanički oslonjen na SAD. Time je otpochela je žestoka bitka za širenje NATO-a i američkog uticaja, na područje Crnog mora, severnog Kavkaza i Kaspijskog mora. Američki cilj bio je je da se prijemom Ukrajine i Gruzije u NATO vojno zaposednu i stavi pod kontrolu siri region Crnog mora, severnog Kavkaza i Kaspijskog bazena, čime bi se stvorili uslovi da SAD zagospodare izvorima nafte i gasa u tom području i energetskim koridorima kojima bi se transportovali ti strateški resursi. Sudar SAD i Rusije u centralnom delu Evroazije je buknuo. Rusija je vec u samom pocetku konfrontacije odlučno reagovala i stavila do znanja da neće dozvoliti da bude istisnuta iz Crnog mora i sa Kavkaza.

Nafta u centru pažnje

Sa druge strane Crno more daje mogućnost brzog prodora američke tehnike i vojske do severnih oblasti Iraka. Crno more je istovremeno važan region sa stanovista kontrole situacije na Bliskom istoku. Drugi razlog koji čini Crno more ključnim regionom bila je uklopljena u chinjenicu da je Crno More jablizze neiscrpne energetske sirovinske rezerve koje se nalaze u Kazahstanu i srednjoj Aziji. Prodor Zapada i SAD u rejon Crnog mora dozvoljavao je približavaje tim izvorima energije na skoro 1.000 kilometara od glavnih mesta njihove potrošnje. Zato je osnovni cilj SAD u regionu Crnog i predstavljalo sprechavanje uspostavljanje ruskog uticaja u Evropi posle okončanja hladnog rata.

Dakle jasno je da se u ovom trenutku pokusavaju obezbediti stateski energetski izvori, putevi transporta, vec postojece projektovane rute, lokcaije za realizaciju buducih koridora i u krajnoj tachci buduce rute transports. Dodatni factor bila je ochajnicka potrea prekida evropske zavisnosti o energentima ruskog porekla uz  kidanje ili narusavanje vec postojecih sfera uticaja podrzanih ruskim energentima. Uz ovo dodatni faktor koji se mora uzeti u obzir, jeste i stalni rast potrosnje  energenata i zahteva za uvozom novih, uz moguci razvoj novih trzista koji, hteli mi to ili ne, gravitiraju ka dalekoj Aziji i Kini cije naprimer samo dnevne potrebe rastu neverovatnom brzinom. Naravno, u takvoj situaciji, onaj ko je stanju da te potrebe podmiri, moze ocakivati pravo  bogatstvo koje se ne ogranicava na novac vec pre svega na trgovinske koncesije koje ce Kina morati da ponudi, ukoliko zeli da opstane na trzistu. Doda li se tome cinjenica da jos uvek nema mogucnosti stvaranja jedinstvenog azijskog trzhishta novca slika postaje sasvim jasna.

Tacka previranja usredsredjena je na najvazniju luku u crnomorskom podrucju – Sevastopolj, smestenoj u centru Krimskog poluostrva u kojoj je stacionirana ruska Crnomorska flota sa jasnim ciljem jer, onaj ko bude kontrolisa Sevastopolj kontrolise celokupno podrucje Crnog Mora, “Vrata” Azije i Evrope istovremeno, uz kontrolu pojasa koji je i za Rusiju i za SAD od najveceg znacaja - a to Ukrajina koja je za Rusiju forma “brane” a za SAD “odskocne daske”.

Dakle radi se o dva koncepta potpuno suprotstavljena i kao takva osudjena da vode mogucem sukobu, bilo da se radi o vrucoj konfrontaciji, bilo da se radi o konfrontaciji hladnoratovskog tipa. Tenzija se simultano pojacava sa priblizavanjem roka do kojeg je, u skladu sa postojecim, ugovorom izmedju Rusjije i Ukrajine  omogucen boravak ruske flote u Sevastopolju. 2017 nije tako daleko, i SAD se plase da bi se taj ugovor mogao produziti cime bi americki faktor bio zauvek blokiran i bez mogucnosti upliva u regionalnim okvirima.

Da li je takav scenario moguc?

Da bi smo odgovorili na ovo pitanje moramo detaljnije analizirati ono sto se u ovom momentu odigrava na svetskoj sceni i u Krismkom regionu.

Kako bi ojacale poziciju u zoni Krima, SAD grcevito nastoje da uvuku Ukrajinu u sastav NATO saveza kako bi je zauvek otrgle od Rusije i pretvorile u “satelitsku tampon drzavu” u kojij bi bile stacionirane NATO snage sa glavnim osloncem na americke trupe, koje po svaku cenu moraju iznaci novi nacin finansiranja i opstanka  s obziorom da Evropa, ujedinjena ili ne, u sushtini ne zeli amaricku dominaciju. U takvoj situaci jedini izalaz jeste izgradnje alaternitvnih baza jer SAD baze ne zeli niko, osim onih koji su za nju vezani direktnim produktima amaricke politike, bilo da se radilo o prisili, iznudjivanju ili okupaciji.

Cilj te politike objasnio je kreator hladnoratovskog modela Zbignjev Bazezinski koji ju je obasnio potrebom sprecavanja stvaranja Ujedinjenog Slovenskog faktora koji bi ukoliko se ostvari bio tacka na san o globalnoj dominaciji SAD-a. Da bi se to postiglo, po Bzezinskom, neophodno je spreciti stvaranje Slovenskog Centra na celu sa Rusijom cime bi se sprecilo obnavljanje slovenske civilizacije i ujedinjenje slovenskih naroda Rusije, Ukarije i Belorusije u cijem kontekstu treba posmatrati i konglomerat srpske drame. Ovakvom politikom, po Bzezisnkom bi se ostvarila dva cilja:

Prvi - slabljenje Rusije koja bi bila prinudjena da oporavljenu vojnu moc dodatno rzvuce uspostavljenjem jakog vojnog prisustva duz granice sa Ukrajinom i drugi - razvlacenjem resursa dovesti do slabljenja strateske odbrane Rusije u ostalim podrucjima, dodatnim pritiskom na ekonomiju koja je jos uvek u fazi oporavljanja povecavanjem trsokova za izdrzavanje sistema odbrane smanjiti mogucnosti brzeg ekonomskog oporavka Rusije.

Po Bzezinskom treba razviti takve oblike saradnje sa Bjelorusijom cime bi se anulirala prednost strateske odbrane Rusije i dovelo do “zakljucavanja” Ukrajine u podredjeni vid saveznistva (chitaj zavisnosti) sa SAD-om i NATO savezom cime bi se Rusija nasla u okruzenju i izolaciji. Izlozena takvim pritiscima, Rusija bi bila ili osudjhena na ocajnicke poteze zastite vlastitih interesa ili prisiljena na konfrontaciju i ustupanje a cime bi njeni postojeci resursi bili izlozeni i osetljivi na spolji uticaj.

Dakle, cilj je jednostavan, potisnuti Rusiju po svaku cenu, zrtvujuci pri tom sve i svakog koji bi na bilo koji nacin, bilo kakvom akcijom, makar ona bila i iznudjena ili vodila unistenju onih koji su upotrebljeni vodila slabljenju Rusjije u vojnom, politickom, ekonomskom, strateskom i taktickom smilsu.

Takticka Slika

U tom kontekstu treba analizirati i takticki parameter gruzijske operacije u koju su SAD upustile, ne shvatajuci da ce time izazvati ekstremnu reakciju Rusije. Analizira li se pazljivije odmah se uocava da se radilo o strateshki planiranoj akciji.



Forma regiona - Severna vs. Juzna Osetija

Pozabavimo se strateskim okvirom operacije cime se mikroprostor gruzijske oparcije prebacuje u siri kontekst regionalnog rasporeda, slicnom potezima na sahovskoj table. Gruzija u tom slucaju predsatvlja samo jedan detalj koji da bi smo razumeli moramo prvo shvatili takticku postavku uvodne Ukrajinske epizode.

U slucaju Ukrajine, uocljivo se radilo o pokusaju obezbedjivanja morskog prodornog pravca kojim bi se anulirala bilo kakva mogucnost ruske intervencije morskim putem, obezbedilo politicko krilo operacije prodora na Istok i ruska ratna mornarica izbacila iz regiona.Medjutim, i pored americhkog grcevitog politickog i vojnog pritiska na ukrajinsku vladu u slucaju Ukrajine, situacija je bila vise nego jasna. Posle izazivanja politichke krize dolaska prozapadnih elemenata na vlast, doshlo je do pojave otpora Juschenkovoj dominaciji s obzirom da se element religijskog sukoba unijata preklopio sa politickim interesima vaccine stanovnistva Ukrajine. Istovremeno Juschenkova jasno izrazzena zelja za prikljuchivanjem Ukrajine NATO-u izazvala je  kontrareakciju s obzirom da je  se nametnutom clanstvu Ukrajine u NATO savezu protivi se vise od 70 procenata populacije. Pojava amarickih trupa i pokusaj zauzimanja Crnomorskih luka zavrsen je americkim begom i blokadom svih puteva od strane obicnih ljudi koji amarikancima nisu dozvolili ni da se priblize obalama. Nakon, u pravom smislu reci, “Meksickog stand off- a” sa americkim trupma koje u u vozilima u koloni bile blokirane bez mogucnosti da se za milimetrar pomaknu, jedno sto su mogli uraditi bilo je se vrate nazad. U nekim momentima ta putna blokada pretila je da se pretvori u otvoreni obrachun s obzirom da je jasno nezadovoljstvo stanovnistva neminovno vodilo sukobu u sluchaju da se Paentagon odlucio da  nastavi igru “mrtvog ishoda”. Usledilo je povlacenje i diplomatsko zataskavanje celog sluchaja. Zapadni mediji pokusavali su da ublaze ovu sramotu SAD-a ali, sve svetske agencije prenele su deo ove krajnje naivne avanture.

Omah posle toga vodjeno, logikom operacije, i neuspehom prodora morskim putem, smer akcije prebacen je u parameter kopnenog pravca koji im je ostao na raspolaganju s obzirom na nemogucnost prodora pravcem persijskog zaliva, gde se Iran pokazao kao jak protivnik koji je zatvorio mogucnost prodora alternativnim kopnenim pravcem. Fokus je time preusmeren na Gruziju gde se pokuao obezbediti jedini preostali kopneni - suvi prodorni pravac Gruzije koja geografskim pozicioniranjem u zoni Kavkaza logicki spaja parameter Crnog i Kaspijskog mora u strateskom smislu. Istovremeno, takticki gledano, spustanjem u skalu operativnog opsega, Gruzija je pruzzala moguccnost povezivanja podrucja koje pokriva naftovod parametra Baku sa taktickom pozicijom Azerbejdzan - Tbilisi (Gruzija) -Cejhan (Turska) cime bi SAD bile u moguccnosti da najzad ostvare povezivanje kaspijskih izvora energenata sa trnsportnim koridorima u pravcu Zapada. Oslonac glavnog invazionionog pravca prema Kakvkazu u tom konekstu obezbedjen je oslanjanjem na poziciju Gruzije, cime se, iskreno govoreci, ostvarilo szatvaranje bazne infrastructure dalje destabilizacije regiona i Rusije i sirenje “sanitarnog koridora” metodologijom ujedinjavanja malih naroda koji ne poseduju valstite nacionalne drzave i koje nisu zastupljene ili predstavljene u Organizaciji Ujedinjenih Nacija u neku vrste Organizacije nepredstavljenih naroda i nacija.

Sa taktickog stanovista tkva “OPER pretpostavka” pokazala se efikasnom. Uzme li se u obzir cinjenica da ova “liga” ili “neformalna unija” moze da broji  skoro 500 miliona ljudi (tj. stanovnika) postaje jasno de su planeri igrali na kartu totalne destabilizacije regiona bez obzira na posledice a sto bi se itekako moglo pokazati pogubnim kako za SAD tako nazalost i za celu Evropu u smislu otvaranja moguceg novog zarista koje bi sa obzirom na istorijske, tradicionalne i religijske animozitete koji postoje u regionu moglo dovesti do totalnom unistenja regionalne bezbednosti po principu totalnog sukoba svih sa svm. Da li su planeri cele igre na to tachno i ishli, tesko je raci jer tu, ulazimo u “sivu zonu spekulacije” s obzirom na posedujemo dovoljnom pouzdan metod provere ove pretpostavke.

Dakle, ovim manevrom ostvarilo bi se slabljenje i izbacivanje tradicionalnog prisustva Rusije iz ovog podrucja. Metodologija se svodi na podizanje tenzija medju brojnim etnickim grupama koje su locirane u ovom podrucjue a sto ga cini itekako eksplozovnim. Kao potvrda ovog zakljucka dovoljnio je samo pogledati mapu regiona o kojem govorimo.

Savez koji bi se trebao formirati poklopio bi u interesnom smislu podrucja Abhazije, Bashkortostana, cecensku republiku Ickeriju, Cerkeziju, Chuvashiju,, Krimski Tatarski region, Gaguziju, Ingusetiju, Ingriju, Komi, Kumikiju, Mari, Tatarstan i Udmurtiju. Povucemo li na karti liniju koja granici ove mikroregije, odmah se moze uochiti da je u podrcju Kaspijskog i Crnog Mora i severnog dela Kavkaza u dubini ruske teritorije, formiran jasano vidljiv KLIN koji se kao bodez zabija u tkivo najosetljivijeg regiona bliske strateske i takticke interesne i odbrambene ruske sfere. Logicno, eskaliranje tog KLINA do “faze kriznog procesa”, mogalo bi dovesti do cepanja Rusije na dva dela a u tom kontekstu najbolju osnovicu za takvo delovanje predstavljala je Gruzija vojno zaposednuta od strane SAD-a i pre prikljuchenja NATO savezu.

Montiranjem i aktiviranjem famoznog protivraketnog stita uslo se u zavrsnu fazu te ekspanzionisticke politike koja je jasno stavila do znanja da SAD nece uzmaknuti.

Doda li se tome americko delovanje u Jermeniji, gde, iako jos uvek ne postoji zvanicno prisustvo amarickog vojnog kontingenta i s obzirom na opasnost od ruskog odgovora, deluje prikriveno pod krinkom ZASTITNOG KORPUSA americke ambasade.

Americko vojno prisustvo ubrazano se, u ovom trenutku, nadogradjuje u Azerbejdzanu gde je pre nekolikom sedmica finalizirano instaliranje radio - lokacijske komponente novog PVO sistema u zoni kavkaskih planina u pravcu Irana. Uporedo sa tim, ubrzano se privode kraju radovi na finalizaciji tri dodatne vojne baze na teritoriama Azerbejdzana, Kujrdamiru, Nasosnom i u Gujulahu. Sinhronizovano ojacava se i diplomatski pritisak na vladu Kazahstana, od koje se trazi dozvola za razmestanjem americkog ili NATO kombinovanog vojno-pomorskog kontingeta u kazahstanskoj luci Kuril ili u bilo kojoj drugoj luci u podrucju kspijskog regiona.

U tom cilju aktivirana je glavna baza u podrucju centralne Azije smestena u kirgijskom Bishek – Manasu, cime su se tri najvece americke vojne baze ostrvo Dijego Garsija – Baza Kandahar – Baza Bishkek pretvorile u perspektivnu infrastrukturu “integrisane osovine” u cilju ostvarivanja operativnog delovanja u regionu koje pokriva podruchje od Arapskog Mora i Persijskog zaliva sve do Sindjang-ujgurske autonomne oblasti Narodne Republike Kine. U tom komninovanom OPER MODU, Baza Mans predstavljala bi jedinstvenu vojnu bazu, koja bi u slucaju rata sa Kinom, mogla (u svakom momentu) da prihvati teske strateske bombardere i avione tipa AVAKS. Oslonac bi se u tom slucaju nalazio u avio bazi Mari u Turkmenistanu cime bi se oparativno pokrivalo podrucje Rusije.

Time se najzad uklopio i detalj, mnogim analiticarima nejasan, kreiranja i svrhe baze Bondstil na Kosovu. Naime, mnogi vojni analitichari, cak i americhki, zagovarali su stav da stvaranje takve baze nije imalo logickog objasnjenja s obzirom na postojanje baza u Bosni, Hrvatskoj, Madjarskoj, Bugarskoj Ruminiji i Albaniji uz vec postojece u Italiji Grckoj i Turskoj. Medjutim svi oni zanemarivali su jednu chinjenicu koja je bila vishe nego ochita. Od samog pochetka izgradnje baze Bondstil, bilo je jasno da je Bondstil  gradjen u modusu glavne kontrolne baze za podrucje Jugoistocne Evrope odakle je mogucca kontrolia celog regiona ukljuchujucci sve regionalne morske, kopnene i vazdushne pravce ali i kontrola Srpskog faktora koji je za SAD, s obzirom na sve ono sto se desilo izmedju nas i njih, mogao imati eksplozivni potencijal u slucaju konfrontacije sa Rusijom. Izgradnjom baze Bonstil u Uroshevcu stvorena je aktivna vojna efektiva zapreseljenje veceg dela Evropske vojne strukture koja je sa obzirom na pomeranje strateshkih zona interesa, omoguccila postepeno smanjenje Americke vojne efektive u Evropi a zatim i gashenje glavne evropske baze Avijano. Polozzajem i strukturom Bondstil je taktichki “naslanja” na vazduhopovnu NATO bazu u Grchkoj oblasti Tesalija smeshtenoj na obodu grada Larise. Time se rstereccuje i pojachava komandna takticka namena Baze Larisa koja je sasvim “slucjano” otpocchela sa fazom modernizacije 2000 godine kada je NATO komandaza Jugoistok potpisala sa lokalnim gradjevinskim kompanijama ugovor o izgradnji novog podzemnog aerodrome sa kompletnom prateccom infrastrukturom na povrshini od 11 000 kvardartih metara i ukupnom vrednoshccu projekta od 70 miliona dolara.

Pomorsku podrshku podrzzavat cce skoro dovrshena nova pomorska baza u grcckom gradiccu Litohoro chime je ukupna efektiva pojachana za novu supermodernu hi tech modern kombinovanu avio pomorsku bazu. O znachaju ove dve lokacije govori chinjenica da se one nalaze na udaljenosti od svega 50 kilometara i da su madjusobno povezane novim super modernim autoputem Solun – Atina sa 8 automobilskih traka dovoljno shirokim da u sluchaju potrebe posluzze kao aerodrom strahovitih prijemnih kapaciteta.Doda li se tome chinjanica da je u Larisi smeshten glavni komandni centar NATO Alijanse za Jugoistok Evrope jasno je da je izgradnjom Bondstila na njegovoj trenutnoj lokaciji u potpunosti uspostavljena kontrola i severnog i juzznog evropskog pravca.

Medjutim pazzljivijem analiticharu odmah upada u ochi chinjenica da u celom sistemu nedostaju dva faktora. Jasno definisana raketna baza i jsno definisna baza elektronske kontrolne i osmatrachne komponente. Tu “rupu” trebalo je da popuni najmanje ochekivana lokacija smeshtena u samom srcu Srbije a koja je za NATO za sada barem josh uvek nedokuchiva. Ta uloga u americkoj taktichoj slici definisana kao “trecce oko u glavi” a koju je “provalila” francuska novinska agencija “Frans Press Internacional” pripala je bazi Vojske Republike Srbije smeshtenoj na Kopaoniku koja je NATO- savezu oduvek joss od njene izgradnje bila trn u oku. Poznavaoci vojnih prilika sa kraja hladnog rata, setit cce se guzzve koja se podigla kada se u NATO savezu saznalo za postojanje i pochetak rada tadashnje jugoslovenske radarske baze na Kopaoniku. Taj trn u oko predstavljala je chinjenica da je baza posedovala uglavnom tehnologiju britanakog porekla koja je i danas vrhunskog tipa. Problem je predstavljala chinjenica da je i pre i sada ta baza bila u potpunosti kompatibilna sa NATO i amrichkim vojnim standardima koji su predstavljali i predstavljaju gvanu slabost NATO sistema jer se u svakom momentu mogu ukljuchiti u NATO elektronski sistem a sa kodovima koji su standardni ne mogu biti eliminisani u sluchanju sukoba vecceg razmera jer bi to znachilo iskljuchivanje i vaccine NATO-vih vlastitih efektiva. U prilog ovome govori i chinjenica da je dolaskom nove vlasti u Srbiji ozivljen plan zakupa baze na Koponiku od strane SAD-a na 99 godina sto je za sada zaustavljeno i shto je odmah poshto je Frans Pres objavio ovu informaciju oshtro demantovao tadashnji portparol Pentagova Mejdzor Bler. U svojoj izjavi datoj agenciji TANJUG bler je tada izjavio:

“Razgovarao sam sa nadlezznima za odnose sa Jugoslavijom u Pentagonu i nememo saznanja o pregovorima koje spominje frncuski radio.”

Vest je naravno demantovana ii z Beograda. Agencija FoNet u tadashnjem Savez nom Sekretarijatu odbrane precizirao je da :”... nikakvih zvanichnih razgovora sa najvishim organima vojske i sekretarijata o iznajmljivanju objekata ili uredjaja nije bilo.”

Sa druge strane “raketna komponenta” trebala je biti reshena izgradnjom nove raketne baze juzzno od Dubrovnika koju je svojevremeno zagovarao bivshi komandant NATO Alijanse Vesli Klark. Ideja se svodila na igradnji uvuchene baze u kojoj bi bile smeshtene rakete ATMS dometa 180 kilometara chime bi bio kontrolisam juzzni deo Jadrana i Crna Gora. Aktuelnim deshavanjima oko osamostaljenja Crne Gore sa tim inicijativama se stalo tako da je trenutno nejasno do koje faze je dosla realizacija ove ideje, ostavljajucci tako bazu u Stonu gradjenu tokom 1995 – i 2000 godine kao jedinu vojnu efektivu u tom podrchju.

Ovo znacenje se moglo identifikovati u sluchaju analize strukture postojece bazne struktura, u kojoj, gledano pojedinachno svaka za sebe, baze ne znace nista  dobijajucci pravi smisao tek kad se vidi namena postojece infrstrukture.

• Poljska – integrisani deo antiraketnog stita.
• Cheska – interisani deo antiraketnog stita.
• Jermenija- Zastitni korpus – obevestajno delovanje.
• Azerbejdzan - radio-lokacijske komponente PVO sistema u zoni kavkaskih planina ka pravcu Irana.
• Baze na teritorijama Azerbejdzana, Kujrdamiru Nasosnom i u Gujulahu – kombinovana kopnena delovana i operativna kontrola.
• Kuril – Kazahstan - kombinovani vojno-pomorski kontinget.
• Baza Bishek–Manasu – Centralna Azija – klasicni tlocrt strateske kombinovane kopnene baze, teski strateski bombarderi - AVAKS kontinget.
• Baza Dijego Garsija – strateski bombarderi, veza i globalna navigacija.
• Baza Kandahar – kombinovana vazhuplovno - kopnena baza.
• Baza Bishkek - operativno delovanje u podruchju Arapsko More – Persijski zaliv – Sindjang - ujgurska autonomna oblasta. Svrha kontrola podruchja u slucaju sukoba sa Kinom.
• Baza Mari - vazduhoplovne snage, veza, globalna navigacija, operativno delovanje, nadgledanje  kontrola i obavestajna delatnost.
• Baza Orao – Tuzla, Bosna -  kombinovana vazhuplovno kopnena baza, kontrola i obavestajna delatnost
• Baza Pljesivica – Bihac – Bosna – vazduhoplovna baza.
• Baza Vis – Baza Ratna Luka Lora - Hrvatska – pomorske baze, logistika, operativna kontrola i obavestajna delatnost.
• Baza Jug Jadrana – Hrvatska – Blizza lokacija pravac  juzzno od Dubrovnika  - raketna baza uvuchenog tipa. Efektiva rakete ATMS dometa 180. Svrha kontrola juzznog dela Jadrana i Crne Gore. – josh uvek nejasan status finalizacije i razvoja.
• Baza Ston – Hrvatska - – podmornicka baza malog kapaciteta sa nepoznatom efektivom.
• St Andrej – Madjarska - kombinovana kopnena baza, tenkovske i pesadijske trupe, logistika, veza, obavestajna delatnost.
• Bugarska - kombinovana kopnena baza, logistika, veza, obavestajna delatnost.
• Ruminija - kombinovana kopnena baza, logistika, veza, obavestajna delatnost.
• Baza Vlora – Albanija - pomorske baze, logistika, oprativna kontrola i obavestajna delatnost.
• Baza Avijano – Italija – vazduhoplovne snage, lovacko-bombarderska avijacija, strateski bombarderi, veza, globalna navigacija, operativno delovanje, nadgledanje, logistika, oprativna kontrola i obavestajna delatnost.
• Baza Ankona – Italija – kombinovana vzhuplovno – pomorska baza, veza, globalna navigacija, operativno delovanje, nadgledanje logistika, oprativna kontrola i obavestajna delatnost.
• Baza Bonstil – Uroshevc – Kosovo i Metohija.
• NATO Baza Larisa – Grchka - oblast Tesalija - Glavni komandni centar NATO Alijanse za Jugoistok Evrope - komandna takticka namena vazhuhoplova komponenta sa pratecim kapacitetima podzemnog aerodrome sa kompletnom  infrastrukturom.
• Baza Litohoro – Grchka - Supermoderna hi tech kombinovana avio-pomorska baza.
• Grcka - kombinovane vzhuplovno – pomorske baze, veza, globalna navigacija, operativno delovanje, nadgledanje logistika, oprativna kontrola i obavestajna delatnost.
• Turska – kombinovane vzhuplovno-kopneno – pomorske baze, veza, globalna navigacija, operativno delovanje, nadgledanje logistika, oprativna kontrola, obavestajna delatnost i logistika.
• Baza Shahbaz – Jacobabad – Pakistan – vazduhoplovna komponenta. Baza Khanabad - K2 - Uzbekistan – vazduhoplovna komponenta.
  Baza Kandahar - Afghanistan  – vazduhoplovna komponenta.
  Baza Al Udeid – Qatar, Baza Masirah – Oman i ako poslednja Baza Al Dhafra – Ujedinjeni Aarapski Emirati – sa elementima upotpunjavanja vazduhoplovne komponente. 

U ovoj poziciji, postaje jasno da se morala formirati baza koja bi imala kontrolni karakter i sa jakom antiraketnom zastitom a koja bi bila u stanju da sa osloncem na ostale baze pokrije shiroko operativno podruchje bez velikog stepena izlozzenosti  raketnom udaru suprotne strane. Logican odgovor bila je izgradnje takve baze u zoni Kosova jer je Kosovo bilo jedino u stanju geografskom pozicijom pruziti dovoljno visok stepen fizicke zastite od moguceg udara. Prirodnom preprekom koju cini planinski lanac Prokletija, Bondstil je postao glavna kontrona baza koja sakrivena u sumi ostalih ne znaci nista.

Sa druge strane dislociranje znacajnih vazduhoplovnih snaga desantnog tipa, omogucava da Bondstil bude idealna lokacija za sve jurisne i SPEC operacije. Uskoro bi trebalo da se finalizira i izgradnja aerodroma koji bi imao mogucnost prihvata desantnih aparata za brza dejstva sto uz postojeci potencijal stacioniarnih helikopterskih snaga evropskog kontingenta Chinok, Apac CH – 60 I Komanch cini Bonstil jednim od kljucnih baza celokupne bazne osovine SAD-a cija je svrha bila obezbedjenje glavnog energetskog koridora novog naftovoda kojim bi se i gas iz kaspijskog regiona preko Bugarske, juzzne Srbije, Kosova i Metohije, Makedonije i Albanije transportovala u pravcu zapadne Evrope. Narvno u tom kontekstu postaju jasne i sve igre svih onih kojima je u interesu miniranje “Juzznog toka” i celokupnog ruskog energetskog paketa jasno upirucci prstom u one koji su vecc odluchili gde se nalazi “njihov”interes (aluzija je i vishe nego jasna – primebda autora)

Sa druge strane stalne trzavice izmedju Grcke i Turske oko Kipra automatikom su smanjivale nivo pouzdanosti postojecih potencijale na teritoriji ovih drzava sa tom razlikom sto se Grcka, iako clanica NATO saveza, ne moze smatrati pouzdanim saveznikom s obzirom da pripada pravoslavnom bloku zemalja.

Dodatni problem predsatavlja cinjenica da iako saveznik SAD-a, Turska u shushtini ne gleda blagonaklono na pokusaje uvlacenja Ukrijine u NATO, jer bi se u slucaju potencijanog sukoba u zoni Krima, Turska nasla u poziciji da izgubi znacaj koji trenutno ima. Istovremeno, bilo kakv sukob u regionu znacio bi uvlacenje Turske u sukob. Uz faktor avanture u koju je Turska uvucena u slucaju Kiparske krize, stalnih tenzija sa Grckom, neprekidnom pritisku u vezi sa statusom Kurda i Irackom epizodom, poslednja stvar koja treba Turskoj u momentu kada se na unutrashnjo-politichkom planu zahuktava bitka izmedju pristalica sekularnog sistema i pristalica reuspostavljanja  Islama kao politickog faktora u Turskoj, u slucaju sukoba sa Rusijom, za Tursku bi znacio siguran raspad i eventualni gradjanski rat sa katastrofalnim posledicama.

SAD to znaju i bash zato zato i ne racunaju na Tursku kao na ozbiljnog saveznika u slucaju negativnog razvoja situacije. Zato su i toliko insistirali na pitanju Kosva a sve u cilju zastite vec formirane globalne “Bazne Osovine”.

Ruski Odgovor

Ruski odgovor, kakv je usledio, bio je vise nego jasan, ochekivan i ono sto je najopasnije - jedini moguci. Otvorena konfrontacija po pitanje esakalacije Kosovske krize, cepanje Gruzije u zasebne republike u skladu sa politickim i etnickim oredeljenjima pro-ruski orjentisanog dela stanovnishtva, otvorena konfrontacija Bjelorusije i suprotstavljanje ekspanzionistickoj agresivnoj politici SAD-a koja je ostala verni saveznik Rusije i u konacnom skvoru odbila da se okrene i nakloni zapau SAD-u i NATO savezu, bio je konglomerat politickih akcija koje su usledila.

Uz sve ovo kao jagoda na shlag usledio je i konkretan odgovor vojnog tipa. Rusija je odgovorila uspesnim testiranjem novog raketnog projektila RS – 12M TOPOLJ dometa 10 000 kilometara sposobnog da zavara sve americke antiraketne sisteme i  od kojeg nema aktivne poznate zastite cak ni u “sivim” ili “crnim” projetima Pentagona.

Rezultat – Militarizacije Evrope ili…

Dakle, sve navedeno samo je potvrdilo chinjenicu da SAD intenzivno nastoje da po svaku cenu ostvare plan “prodora na Istok” iskljuchivo u cilju realiazacije vlastitih geopolitickih interesa, pri chemu insistiraju na izolaciji i marginalizaciji Rusije. Da li ce u tome uspeti, zaivist ce iskljuchivo od istinski odsudne i teshke bitke koja se vodi oko prijema Ukrajine i Gruzije u NATO savez.

Trenutno, SAD su se neochekivano saplele i tamo gde nisu ochekivali prepreke tj. unutar samog NATO-a kada je u aprilu 2008 tokom Samita NATO–a u Bukureshtu, odbijena odluka o upucivanju poziva Ukrajini i Gruziji da potpishu Akcioni plan o chlanstvu .

Kao rezultat, Sakashvili je ochigledno isfrustriran hladnom prorachunatoshcu NATO-a odluchio da nemetne reshenje vojnim putem a shto je rezultiralo potpunim porazom proamerichkih sanaga u regionu i skoro dovelo do cepanja Gruzije i njene totalne eliminacije, kako u vojnom tako i u politichkom smislu sa politichke mape Evrope.

Naravno, namece se i moguccnost da su SAD namerno zrtvovale Sakashvilija i njegov rezzim kako bi vojnim debaklom naterale evropske vojne saveznike da pozure sa odlukom o prikljuchivanju Gruzije NATO-u s obzrom da su vec izgubile Ukrajinu, a shto je rezultiralo novom destabilizcaijom Evrope, izbijanjem cele priche o navodnom Kosovskom presedanu i otvorilo put mogucem otcepljenju Republike Srpske, ali i otvaranju “Pandorine kutije” evrospkih i svetskih pokreta za oslobodjenje, koji sada mogu da ova dva slucjaa iskoriste kao pricip reshavanja svih ostalih kriza. Moramo napomenuti da se popstavlja i pitanje da li je inicijalna akcija bila i planirana da bi se Evropa namerno destabilizivola. Takva prepostavka neminovno vodi i kljucnom zavrsnom elemntu. Pitanje - Da li su SAD namerno izgradile gruzijsku vojnu mashinu kako bi je iskoristile za destabilizaciju Evrope destabilizacijom Rusije na Kakvkazu i Kaspijskom bazenu i da bi aktiviranjem kavkaskog “bureta baruta” ubedile Evropu da joj opet preti opasnost sa istoka od ojacale Rusije, ostaje da se vidi.

Jedno je sigurno - sa evropskog “bureta baruta” skinut je zastitni poklopac i otvorena “Pandorina kutija”, koje ce neminovno, tu istu Evropu zbog ponovne militarizacije uvuci u novi haos is a nazalost katstrofalnim posledicama.

Da bi to izbegle, SAD su se vratile starom planu eskalaciji sukoba izmedju Izraela i Palestine, uclachecci Evropu u avanturu iz koje se necce mocci tek tako lako izvucci jer svaka akcija u tom podruccju bila ona voja ili politiccka imat cce ptrebu za potvrdom  politichke ili voje mocci Evrope a shto cce neminovno znacciti ono shto je Evropa toliko dugo pokushavala da izbegne a to je ulazak u zonu Bliskog istoka. Sluchajno ili namerno Sarkozi Evropu vracca u period pre krstaskih ratova jasno pokazujucci tendenciju povratka Jeruzalemu ovaj put pod plashtom politicke potre uspostavljanja mira. NATO naravno opravdan angazzovanjem u Iraku i Afganistanu i ne pomishlja na dodatnu avanturu ostavljujucci time uzzareni krompir u rukama Evrope. U medjuvremenu ono shto nedostaje jeste samo okidacc. Poslednje izjave profesora doktora Radoslava Gaccinovicca nauchnog savetnika Instituta za politichke studije iz Beograda i medjunarodnog eksperta za bezbednost i suprotstavljanje savremenom terorizmu od 9 januara 2009 godine u tekatu pod naslovom “Trecci balkanski rat je vecc pocheo” ukazuju na intenziviranje obestajnih aktivnosti Izraelske obaveshtajne sluzzbe MOSAD na podrucju Kosova i Metohije. Ono shto se mozze isvucci iz pojachanog “chata” ukazzuje prema doktoru Gaccinovicu na Kosovo kao mocgucci okidac tog haosa. Prema njemu Balkan tj Kosovo je trenutno najzapushteniji region u bezbedonosnom smislu Evrope u kom je terorizam uvuchen u svaku poru zzivota. Po njemu, generalno gledano dezintegracioni processi se ne mogu zaustaviti i preti realna opasnost da oni zahvate celi region, s obzirom na chinjenicu da najosetljivi segment normalnog zzivota Evrope toliko zavisi od energenata chiji su putevi transporta prenabijeni u malom prostoru u kojem se svi bore za ochuvanje vlastitih interesa a u kojjem je kljuchni element kontrola juzznog pravca tragichno smeshtena na uski proctor Kosova i Metohije i juga Srbije. Kao shto smo rekli ulozi su preveliki za sve strane, interesu su potpuno suprotstavljeni a u takvoj konstelaciji snaga obichno puca tamo gde je najtanje. U ovom trenutku najtanje je bas na Kosovu gde je sa jedne strane jasno da se konci vuku iskljuchivo iz vashingtona dok se sa druge strane sada teshko moze pretpostaviti reakcija Rusije. Verovatno je da cce Evropa opet ustuknuti u pogledu zashtite medjunarodnog prava i ststusa Srba i Srbije svesno je zzrtvujucci. Time postaje jasno na shta je mislila Trajkovicceva jasno ukazujucci na potrebu da se ogranicci destruktivno delovanje organizovanog kriminala koje je na Kosovu vise nego jasno jer ce u tom sluchaju Baeograd biti optuzen da kontrolishe severni deo Kosova. U tom kontekstu ukalapa se i slika slabljenja srpskog lobija jer dolsskom ponovo jednog clana klana Klinton u Belu kuccu jacca alansski lobi u konresu Sad-a. To je bilo visse nego jasno izrazzeno u intervjuju koji je u emisiji Meet the Press dao lider demokratske vccine Dol kada je jasno odbacio tvrdnju da iako legalno joss uvek guverner Blagojevicc nema pravo da imenuje zamenika koji cce zauzeti njegovo mesto u Kongresu pravdajuci to ststusom onoga ko imenuje ne dovodecci u pitanje navodno satatus imenovanog. Cilj je vishe nego jasan ulanjanje Blagojevicca koji iako ochigledno ogreazao u korupciji ipak ima pravo da po ustavu SAD-a imenuje onoga ko ce zauzeti njegovo sediste u konresu. Time je postavljeno pitanje kredibiliteta lobistichkih grupa koje su se barem u slucaju debata posvecenih stanju na Kosvu i Matohiji pokazale itekako efikasnim u slucaju nasheg srpskog lobija. Doda li se ovome jsno izrazena zabrinutos operativaca MOSAD-a u njihovim izvestajima sa Kosova, jasno je das u sve igre isprepletene uz ocenu da ipak puca tamo gde je najtanje, nazzalost u najosetljivijem delu Evrope ili kako je to jednom davno na pochetku krvave Balkanske drame reccheno – njenom “mekom trbuhu”.