Postovani posetioci,

 Blog ciji ste gost, nije dizajniran u formatu otvorenog foruma.

Iako pozdravljamo komentare bilo koje vrste, kako one pozitivne tako i negativne urednik bloga zadrzava princip zatvorenog foruma. Sve vase sugestije su ipak dobro dosle, ali podvlacimo nece biti objavljivanje.

Svaki komentar ili sugestiju koju imate slobodni ste da dostavite na e-mail: zdralicb@gmail.com.

Molimo vas, da obavezno uz komentar ostavite i vase pune podatke:
Puno ime i prezime.

• Kontakt telefon - Kucna linija.
• Ne prihvacamo brojeve mobilnih telefona.
• Tacnu e-mail adresu.

Svaka sugestija vezana za dodatne sadrzaje, materijale koji zavredjuju paznju rado cemo prihvatiti i objaviti posle provere.

Hvala na poseti!

Krvava Bosnska Stvarnost - Update

Reagovanje na tekst “U susret ovogodišnje ANZAC – parade –četnici će opet ponosno marširati’objavljenog u Ponedjeljak, 23 Travnj 2012 u 18:22.

Autor originalnog teksta: Gospodin Nadan Filipović

Tekst obajvljen na Web stranici: www.bosnjackooko.com

Krvava Bosnska Stvarnost

PUTEVI STRANPUTICE

Update 03 Maj 2012

Iskreno govoreci, ocekivajuci sve moguce vrste problema, nisam ni slutio da ljudska skolonost manipulaciji moze da dosegne sledeci nivo.

U 00.12 casova 3 maja, probudio me telefonski poziv kolege sa posla koji je inace po nacionalnosti Bosnjak Musliman i sa kojim sam izuzetno dobar. Mogu slobodno reci za gospodina Delalica, s obzirom da mi je dao dozvolu da koristim njegov indetitet, da smo postali izuzetno dobri prijatelji. Naravno nisam ni slutio cemu ce vodti taj razgovor.

Misleci da se radi o nekoj hitnoj stvari vezanoj za posao i s obzirom da je za sutra ujutru predvidjen bitan poslovni sastanak, prihvatio sam telefonski poziv, nakon cega je usledilo pitanje – “...da li je tacno da sam tvrdio u tekstu da je pokojni Predsednik Republike Bosne i Hercegovine Alija Izetbegovic bio optuzen i boravio u Hagu pred Sudom za Ratne Zlocine pocinjene na podrucju Bivse SFRJ u Hagu. Moram napomenuti da je gospodin Delalic bio upoznat sa onim sto se desava u pogledu ove razmene misljenja.

Potpuno zatecen tom tvrdnjom bio sam sokiran jer to nigde, napominjem ama bas nigde u tekstu nije stajalo niti stoji a u sto se svi sami mogu uveriti.

Iskreno govoreci, ako se gospodin Filipovic ili neko drugi posluzio tim gafom ne preostaje mi nista drugo osim da ostatak materijala obajvim samo na svom blogu jer onda sa takvim ljudima zaista nemoguce uspostaviti bilo kakvu vrstu ljudske i profesionalne komunikacije.

Zato sam odlucio da od ovog trentka prestali deo materijala preusmerim samo na svoju stranicu o cemu sam i obavestio gospodina Filipovica.

Dakle i pored najbolje volje da stvarno uspostavimo neki normalni nivo komunikacije, ocito to nece biti moguce. Iskreno, da li su navodi tacni ili, ko je to uradio, da li se radi o hakovanju, pogresnom tumacenju ili necemeu sasvim desetom, namam nameru da istrazujem ni u ludilu, s obzirom da se dovodnje sagovornika u takvu situaciju granici sa zdravim razumom.

Iostovremeno, ono sto sam obecao, kao i uvek do sada, ispunit cu do kraja. To je jedini moguci nacin da ono sto je zapoceto bude privedeno kraju sa moje strane na korektan i profesionalan nacin.

Istovremeno, sa velikom dozom razocarenja, jedino sto mogu reci jeste da mi je u neku drugu i drago sto se ovo desilo, s obzirom na cinjenicu da je ovaj najnoviji potez kojim se neko posluzio samo dodatna potvrda sve onoga sto sam vec do sada rekao u objavljenom materijalu.

Ja se nikada nisam sluzio ovakvim manipulacijama i to necu ciniti ni od sada. Istovremeno pozivam sve citaoce da se sami uvere da li govorim istinu ili ne .

00.50 Am 03 Maj 2012.

Krvava Bosnska Stvarnost - Drugi Deo

Reagovanje na tekst “U susret ovogodišnje ANZAC – parade –četnici će opet ponosno marširati’ objavljenog u Ponedjeljak, 23 Travnj 2012 u 18:22.

Autor originalnog teksta: Gospodin Nadan Filipović

Tekst obajvljen na Web stranici: www.bosnjackooko.com

**********************************************************************************

Krvava Bosnska Stvarnost - Drugi Deo

PUTEVI STRANPUTICE

Pise: Borislav Zdralic

01 Maj 2012

Izvori Informacija

Takode, pre nego sto krenemo sa analizom materijala mkoji je posluzio kao okidac ove reakcije smatram svojom obavezom da naznacim jedan jako bitan detalj za sve a to su izvori informacija.

   

Ovo je narocito vazno jer se odamah na pocetku zelim jasno i glasno ograditi od svih izvora koji spadaju u grupu takozvanih “sekundarnih izvora”. Razlog sto to cinim, jeste taj , sto upotreba bilo kog izvora “sekundarnog tipa” predstavlja opasnu igrariju koja moze da vrlo lako raspali autora po glavi ili gubici onda kada se najmanje nada. U tu grupu spadaju bilo koji izvori koji su tipa javnog foruma poput Wikipedije, parafrazirani izvori iz druge ruke koje je neko citirao bez navodjenja stvarnog izvora iz “prve ruke” ili izvori informacije koji su u obliku web kompilacije neakademsnog tipa.

   

Razlog ovome jeste taj sto se postavlja pitanje kredibiliteta svakog autora koji na bilo koji nacin koristi ove izvore kao izvore “crstog tipa’. Time se dovodi u pitanje njegova intelektualna sposobnost da na osnovu naucnog metoda preispitivanje vrednosti cinjenica tumaci bilo koju tematiku. Time se postavlja pitanje sta se desava sa cistim znanjem, koje jestye i mora biti jedini kredibilan izvoru bilo kom modelu naucnog prosudjivanje o datim cinjenicama ili situacijama.

  

Korist cu dakle samo “cvrste izvore”, objavljene u formatu knjige, istrazivanje, teksta, kataloskog izdanja, naucnog zurnala uz mogucnost upotrebe enciklopedijskih podata koji se smatraju verodostojnim.

Naravno da je to tezak process i zahteva ogromno poznavanje materije a ne samo parcijalno iskidanje iz konteksta i navodjenje citata samo sa ciljem da se dokaze slika koju autor zeli da stvori manipulacijom.

Zasto je ovo vazno? Vazno je zbog toga sto autor stavljajuci svoj potpis preuzima na sebe odgovornost za ono sto je napisano. Zato sto autor gubi kredibilitet ako na bilo koji nacin manipulise cinjenicama kidajuci ih van konteksta ili citirajuci samo delove tih istina. Time se stvara prostor za neistinu.

  

Istovremeno,  uvazit cu cinjenicu da postoji mogucnost da sagovornik mozda ne poseduje dati material. U tom slucaju rado cu ustupiti material na proveru, moci ce ga fotokopirati uz obavezu da ga vrati. Ukoliko sagovornik zeli, rado cu ga skenirati i postaviti kako bi se javnost uverila u verdostojnost navoda. Ako raspolazem materijalom u PDF format rado cu ga postaviti dostupnog svakome ko zeli da ga vidi, daunloduje ili iscita.

Ovo smatram bitnim s obzirom na tezinu teme kojom se bavimo.

 

Pitanje Istorijske Distance

Istovremeno, moram priznati, praveci malu digresiju, ovaj material u pravom smislu reci, izlazi prerano gledano u istorijske distance. Sta pod tim podrazumevam?

Bosna je do sada prezivela bune i ratove, sukobe, mrznju, prolevanje krvi, svo zlo koje se izlivalo i izliva vekovima na njenom tlu. Svi se moramo sloziti da kada bi bili u mogucnosti da napravimo neku vrstue mape na kojoj bi bila oznacena mesta na kojima se lila krv, umiralo u hropcu bitaka i masakra, tesko da bi smo nasli slobodnog mesta ma i ja ssmo jos jednu jedinu zrtvu i tu msilim na sve narode koji su ziveli i zive u Bosni milenijumima.

S obzirom na cinjenicu da je od poslednjeg gradjanskog rata u BiH proslo tek malcice vise od 20 godina, jasno je da ovaj meterijal izlazi prerano, s obzirom na svu zestinu mrznje koja i dalje vlada medju njenim narodima.

Iskreno govoreci, za ovaj material potreban je vremenski otklon od otprilike 50+ mozda cak i 60 do 70 godina. Jer jedino tada mozda ce istorija, ciji smo mi elementi bili tokom nasih zivota, moci da sagleda to vreme na objektivan nacin.

  

Ali ne lezi vraze.

  

Iduci tom logikom, ako prensemo tematiku u kontekst Drugog Svetskog Rata ili jos dalje kontekst Prvog Svetskog Rata, dolazimo do zakljucka da ovaj material i izlazi u datom roku, a da mi i dalje nismo u stanju da objektivno sagledavamo stvari.

  

Zbog cega?

Opet zbog konteksta mrznje koji svako malo, bukne svom silinom odnoseci nove zrtve i dokazujuci da, ma koliko se mi trudili da na nesto gledamo objaktivno, ta mrznja uvek ide korak ispred nas.

I sta onda ostaje pitam svskog odgovorno?

Nas ima ili nema, Bosnom protutnji novi rat donoseci nove krikove majki i nejaci, nove spaljene crkve, dzamije, sinagoge, nove mrznje, redove grobova ili nisana i opet ostaje samo ta Bosna koju svako svojata i smatra samo svojom aali i dalje u onoj istoj krvavoj haljini, koju nije uspela skinuti ni od ranije, samo ovaj put, krvavija nego ikada pre. I opet na mrznja nastavlja da buja i opet su nase rane dublje, nego ikada pre.

To je najveca tragedija Bosne i Hercegovine pa ako hocete i Balkanskog poluostrva upopste.

 

Klice mrznja - nasih vlastitih

Takode u uvodu koji je moram priznati nesto duzi moram naglasiti i sledece. Svako ko bude pokusao da u ovom materijalu nadje makar i klicu potvrdjivanja vlastite mrznje prevrit ce se grdno.

Odmah moram istaknuti da i pored svega sto sam licno prozivio i prezivio tokom poslednje rata u Bosni sa svojom porodicom, nije ostavilo u meni nista drugo osim duboke rezignacije u ono sto smo i cime nas je Bog, Alah ili kako vec hocete stvorio.

Svako od nas (sto je potpuno normalno) prihvata relnost u sladu sa uslovima u kojima se razvijao ili razvija od detinjstva pa do smrti. To je process koji traje od kako je sveta i veka. Ljudi se rode, pocinju da rzvijaju, uce, odrastaju, pocinju da zive punim zivotom, vole, mrze, plase se urodjenih i stecenih strahova, pate, stradavaju, prezivljavaju, jednom recju zive sve do momenta kada predaju dusu Bogu na istinu ili kada se presele na Ahiret.

Sve do tog momenta, mi smo ono sto jesmo. Sta je posle toga, ne znam ali znam samo to da za nama ostaje ono sto jesmo, kakvi smo kako misaono, tako duhovno. Ako na duhovnom nivou nismo u stanju da shvatimo sta smo i sta nam je dato od Boga ili Alaha, javno pitam da li smo onda ljudi?

Zasto ovo kazem, zato sto bas zbog cinjnice da svako od nas trazi mesto pod suncem u skladu sa svojim mogucnostima, znanjem sposobnostima. Onoga momenta kada taj sklop, stavimo u sluzbu dobra tada znamo da smo ljudi.

Kada se taj sklop stavi u sluzbu zla, e, tada imamo mediokritete koji oko sebe siju samo smrt i unistenje. Pri tom oni ne obracaju paznju da li i na koji nacin uticu na tudje zivote, oni samo gaze preko leseva. Znamo ih svi, imamo ih u svojoj okolini i svima njima zajednicka je samo cinjenica da su takvi kakvi jesu.

Medjutim, da li iko ikada zpitao zasto su postali takvim. Obicno ne, jer ne zelimo da imamo kontakta s anjima i klonimo ih se, zaboravljajuci na cinjenicu da svako od njih ima svoju pricu. iZasto je ovo bitno? Bitno je, jer je nasa stvarnost sastavljena od kombinacije dobra  zla. Dobro i zlo su odvojene kategorije ali su tako blizu jedna druge da ponekad nisi u stanju da uocis granicu.

Da obasnim ovo na plasticnom primeru:

...Sada vec davne 1994 godine, na sred ulice sretnem jednu od najboljih kolegica iz srednje skole. Namerno joj necu pomenuti nacionalnost jer to za ovu pricicu nije ni bitno. Sretnem je i ne verujuci ocima, s obziroma da sam skoro dve godine pre toga sredinom 1992 od druge kolegice iz srednje skole saznao da je navodno ubijena. Bukvalno zinem i stamen na sred ulice ne verujuci svojim ocima. Ona mi prilazi, naravno razmenjujemo pozdrave. Ja usplahireno objasnjvam sta sam cuo. Pitam je kako je otkuda ona tu.. Ona me pogleda i uzdahnu izgovarajuci reci price koja me zamrznula.

“Kako sam Boki” - (to mi je bio nadimak tokom srednje skole).” Dobro sam, ziva sam i evo tu sam. Ne pitaj me nista”. “U redu” – odgovaram – “...drago mi je da te vidim”. Razmenjujemo adrese, telefoni naravno nisu funkcionisali.  Pita me gde sam sta radim. Razgovor tece. Shvativsi da stojimo na sred ulice pitam je da li je za kafu. “Hajde moze” - rece ona i odemo u obliznji kafe. Tu se odvije prica. O ovome o onome, o ratu, o ludilu koje je oko nas, i u jednom momentu dotaknemo se price sta je sa ostalim drustvom iz skole.” Znas”  - rece mi ona – “... moram ti reci ovo, da mi nije bilo...” - i tu pomenu ime mog najboljeg druga – ‘...ne bih ne samo ostala ziva vec ne bih imala hljeba da jedem. Boki hranio nas je celo ovo vreme.”

U tom momentu umalo nisam pao sa stolice. Zasto?

Rodica tog mog najboljeg druga (koja je inace isla u isti razred sa nama - cak su imali i isto prezime, a kojima takodje necu pomenuti nacionalnost), uspela je da se prebaci sa teritorije koju su kontrolisale jedinice kojima je pripadao taj moj drug. Kada sam je sreo ranije, ispricala mi je da taj njen inace prvi rodjak uamlo ubio njenog muza koji je iste nacionaolnosti id a ga je danima trazio sa namerom dag a zakolje kako je on govori – “...ko’ pile...” Takodje rekla mi je da je bas zbog njega i bilapriniudjena da bezi na suprotnu stranu.

Pitao sam je zasto? “Zbog duga...” - rekla mi je ona!...

Toliko o nasim naravima.

Nadam se da sada svako onaj ko procita ovaj deo shvata sam mislio kada sam reako da je granica izmedju dobra izla tako uskla da ni dlaku covek ne bi mogao provucu izmedju njih.

I na kraju ovog uvoda dozvolite mi da pomenet i sledece.

Ovaj materijal nece biti lak ni za koga bez obizar na nacionalnu pripadnost svakog koga bude iscitao. Kao sto sam rekao suocit cemo se sa samim sobom.

Postavlja se pitanje da li cu ja kao autor moci da hladnog srca i mozga objektivno predsatavim problematiku.

Znam da hocu!

Istovremeno svako onaj ko misli da to nije u stanju, savetujem mu da odmah ode sa ove stranice i da ne poikusava da cita, jer mi je zadnja namera da nekome dziem pritisak, novo secera u krvi ili da ga bacam u stanje derilijuma.

One koji nisu u stanju da mirno iscitaju ovaj material, neke se odmah pokupe i idu u sobu svoje mrznje i uz molbu da dobro zatvore vrata iza sebe.

Ostale, bez obzira na nacionalnost, pozivam da bez obzira da li me znaju, ili ne, da li me podnose ili ne, da li me smatraju srpskim nacionalistom ili ne, iskljuce emocije (a svestan sam da je to tesko) iscitaju ovaj material pa onda donesu sud kazu da li govorim istinu ili ne.

Nstavak sledi...

Bosanska Krvava Stvarnost - Prvi Deo

Reagovanje na tekst “U susret ovogodišnje ANZAC – parade – četnici će opet ponosno marširati’ objavljenog u Ponedjeljak, 23 Travnj 2012 u 18:22.

Autor originalnog teksta: Gospodin Nadan Filipović

Tekst obajvljen na Web stranici: www.bosnjackooko.com

**********************************************************************************

Krvava Bosnska Stvarnost - Prvi Deo

PUTEVI STRANPUTICE

Pise: Borislav Zdralic

29 April 2012

 

Reagovanje na tekst “U susret ovogodišnje ANZAC – parade – četnici će opet ponosno marširati’objavljenog u Ponedjeljak, 23 Aprila. Autor originalnog teksta: Gospodin Nadan Filipović. Napominjemo da je tekst dostupan na Web stranici: www.bosnjackooko.com.

Postovani gospodine Filipovicu,

Iskreno, posle iscitavanje vaseg teksta odlucio sam da vam i pored svog otpora odgovorim jer ste namerno nacinili vise kapitalnih pogresaka koje mogu da imaju itekako teske posledice. Zato sam se i dolucio da vam na ovaj nacin odgovorim nadajuci se da ce se otvoriti diskusija koja ce rezultirati prestankom igranja sa stvarima koje su opasne.

 Na pocetku moram istaknuti sledece i to cu reci vrlo jasno s obzirom da to mora da zna svako bude iscitavao ovaj material. Dakle , isticem sljedece:

Izjavljujem krajnje  iskreno izvinjenje, citaocima i Muslimanske i Hrvstke i Srpske nacionalnosti koji budu citali ovaj material, da ja licno (tj autor ovog komentara) na koji nacin necu odbijajuci kategoricno  da se spustim na nivo vredjanje, negiranja ili obrusavanja salvi riganja nacionalne mrznje na “ONE DRUGE” bez obzira ko su oni.

Zasto ovo kazem. Kazem zato jer svi mislimimo o “onim drugim” kao nasim neprijateljima, pdajuci u zamku lanca mrznje koji nema kraja. Uvek smo spremni da osudimo one druge, upremo prstom u one druge, stavimo ih na spisak za odstrel, jednom recju da ih mrzimo ne shvatajuci das vi mi svoje zivote tako trsimo u mrznji. Dakle jasno kazem odbijam da to cinim, i onaj ko misli d ace ovaj teskt da bude u tom stilu moze slobodno da zatvori stranicu bloga ili novina jer ce mu ono sto ga ceka leci ko budali samar.

Takodje odmah da rscistimo sa sldeceim.

Svaki zlocin bez obzira ko ga je, gde i kada pocinio nad nevinim zrtvama zasluzuje nista drugo do prezir i osudu. To se odnosi na sve zlocine koje smo pocinili jedni nad drugima. Zasto se drzim ovog stava.

objasnjenje obrazlozono u sledecih osam osnovnih naznaka

1.      Ako na bilo koji nacin, kao ljudi negiramo bilo koju zrtvu bilo kog naroda ili grupe ili sekostimo selektivnim  metodom jer ne pripada nasem vlastitom narodu (u mom mom slucaju Srpskom) kako onda mota osoba imam pravo da brani zrtve vlastitog naroda.

2.      U trenutku kada bilo ko, bez obzira na nacionalnost, versku ili ideolosku pripadmost, uzme sebi za pravo da na bilo koji nacin, trazi opravdanje za bilo koji zlocin, u tom trenutku u njgovoj glavi pocinje da vrsiti i jedan mali, Hitler, Napoleon, Staljin, Pol Pot, Milosevic, Tudman, Izetbegovic, Oric, i cela bulumenta koja je sada u Hagu ( da ih ne pominjem sve jer bi mi trebalo pet dana) i svi oni diktatori i zlocinci koji su u krvi drugih dokazivali svoju superiornost. U tu grupu spada i svaki onaj koji je na bilo koji nacin odgovoran za bilo ciju smrt na bilo koji nacin.

3.      U tom trenutku, ta osoba, gubi bilo kakvo pravo da daje ocenu o bilo cemu.

4.      Zrtva bez obzira na sve nase razlike i mrznje ima samo jednu identifikacionu osobinu a to je osobina zrtve.

5.      Jedna je stvar kada imamo dve suprotstavljene vojske na bojisttu, kada i jedan i drug ii treci ucesnik imaju oruzje u rukama i kada se puca. Tu je stvar jasna. Rat je rat i tu vazi princip prezivljavanja. To znaci da ucesnici imaju mogucnost da se brane.

6.      Zrtva nema taj izbor. Ona jer zrtva i sama po sebi nevina a onaj ko cini rtni zlocin nad nenaoruzanim, slabijim, starim, zenama, decom, bolesnim ili ranjenicima je samo zlocinac.

7.      O ovom konceptu nema potrebe da se raspravlja jer ako se svi rukovodimo istinom i pravdom onda je taj concept jasan.

8.      Onaj ko misli drugacije, iskreno ne zasluzuje da se smatra ljudskim bicem.

Uz nadu da je ovaj pricip jasnmo naglasem predlazem da krenemo dalje.

Ono cime cu se baviti jeste analiza nas samih, nasih mrznji i ljubavi, nasih tragedija i nase nesrece. Bavicu se istorijom koja i dalje zivi u nama svom zestinom vodeci nas na sve one puteve i stranputice a koje mi kaoljudi tumacimo i analiziramo.

Medutim, jedna je stvar biti obican covek koji zivi i pokusva da nadje svoje mesto pod suncem a sasvimm druga kada se zivot nadje u zartistui intelektulane rasprave onih koji se smatraju ntelektualcima.

Medutim tu se odmah postavlja pitanje da li neko ko za sebe smatra da kao intelektualac moze i smije da se upusta u novinarske vratolomije ovoga tipa i sece istorijske istine tek tako od oka. U tom kontekstu treba postaviti i pitanje cime se voimo i da li je to tek pitanje nase genetska mrznja ili nesto drugo.

Za svakoga ko se makar i na trenutak kada je daleko od bilo cijih ociju suoci sa samim sobom i svojom savescu ostaje samo jedna misao. On zna da li govori istinu ili ne ili da li izgovara laz ili ne. To je univerzalni princip koji vazi za svakog ko razmislja. To se naravno odnosi in a one koji tvrde da se bas kao i autor ovog komentara, zadrzavaju u okvirima profesionalnog odnosa .

Aklo podjemo o dove tvrdnje, mora se to priznati, postaje jako tesko pratiti misonu liniju Atora Filipovica, koji ili namerno ili slucajno prelazi preko pitanja ko je kriv za svo zlo koje se izdesavalo kako tokom posljednjeg gradjanskog rata u BIH al ii Drugog Svetskog rata koji gospodin Filipovic pominje u tekstu

Cak i kada bi pored najbolje volje hteli da predjemo preko stava  koja prosto isijava i njegovog teksta, tesko se boriti sa neobjektivnoscu koja je iznesena. Gde je tu istina jer se slazem s acinjenicom ka je istina osnovni vodic. Istina je realnost trenutka bez obzira o kojem momentu te realnosti govorimo o kojem datumu, godini, veku. Istiona je ono sto ostaje jer ljudi, svedoci, i zivi i mrtvi znaju kakva je ona. Za one koji su zivi ta istina je svdocenje o necemu. Za one koji su mrtvi, istina ostaje opet u formi dokaza, secanja njhiovih porodica, supruga, dece, oceva, majki, sestara dakle onih za koje su on ii dalje zivi.

Radi njih iskljucivo niko, podvlacim niko nema pravo da manipulise tom istinom bez obzira na veroispovest, nacionalnost, narodnost ili ideoloskeu pripdanost. Zasto piotate se. Odgovor je jednostavan. Ako negiramo tu situnu pitam svakoga sta onda ostaje. Cime se voditi kada se analizira nesto sto se zove istorija? Kako reci da to je istina i kako je odvojiti od lazi.

To je realnost objetivnmog suda savesti.Ta realnost je neoboriva i ona sama za sebe predstavlja zasebni realitet koji nije povezan ni sa verosipovescu, ni sa politickom ideologijom ni sam filozovskim pravcem bilo kojeg tipa.

Ta realnost ne pripada ni jednoj misaonoj skol i jedino odgovara principu dijalektickog realizmai  principa preispitavanja naucne misli zasnovanih na cinjenicama i istporijskim istinama.

U tom principu da se posluzim recnikom recnikom gospodina Filipovica, nema natruha i obratno natruhe se same po sebi kose sa njim.Tu postoje samo ciste granice istorijske slike prilika poveznih uzrocno posljednicnim principom akcije i reakcije u datom memento.

 Naravno da se u tom kontekstu moze spekulisati po modelu sta bi bilo da je neko uardio nesto drugo i kakve bi onda posledice mogle da budu ali onda to vise nije istina vec spekulacija, rzmatranje, manipulacija, koja se moze korsititi samo kao metod hipotetickog preispitivanja istine ali nikakao kao istina za sebe.

Istovremeno, istorijske istine ne podnosi takve eksperimente jet oko tog svetog medjasa nazvanog istina nema senki, dvostrukih osencivanja ili istorijskih koloritnih preljeva. Ta istina usmerena je vodjena istorijskim dokazima, postranicima koji jasno ukazuju na pravac kojim istina ide. Tu nema vanstrujnika koji ce te odvesti do nekog drugog ustobocenog krajputasa tek onako zaostalog ili dolutalog iz nekog drugog vremena i prostora.

Ovaj deo narocito isticem s obziroim da se gospodin Filipovic poziva na objektivnost koja  podleze analizi. Taj pristup, s obzirom na tezinu izrecenog u tekstu, povlaci posledicu hirurskog seciranja po principu rec po rec, tvrdnja po tvrdnja, ne u cilju da bi se suprotna strana dokazala pogeresnom vec da bi se na njihovo iznenadjenje pokazala ili istina ili laz izrecenog.

Nazlost to je jadini dozvoljeni model kom se mora prvrdgnuti ovo kranje opasno poigravanje sa tezama iznesenim u ovom tekstu, a koji bi vrlo lako mogli da se nadju na udaru pravnog sistema koji postoji u Australiji, prateci principe slobode misli i  slobode izrazavanja koji na zalost Muslimanske zajednice u Australiji u ovom slucaju prevazilale cak i pravno dozvoljene okvire krijuci se uptravo iza principa slobodede izrazavanja, slobodnog novinarstva u slobodnom civilnom drustvu.

Nastavak sledi....