/Svet/Aktuelno/Globalna Bezbednost/Rusija/Pogled iz Moskve/

Novi detalje plana naoružavanja ruske armije

Piše: Bogdan Đurović

Dve nedelje posle NATO samita u Lisabonu, Moskva je objavila nove detalje velikog plana naoružavanja svoje armije, dok Vašington uvežbava trupe i na istočnim i na zapadnim ruskim granicama

Posle nedavnih izjava Dmitrija Medvedeva i Vladimira Putina da se u narednim godinama može očekivati nova trka u naoružanju, njihova upozorenja počela su da dobijaju sasvim konkretne obrise. Iako su na novembarskom NATO samitu u Lisabonu bile izgovorene lepe i slatke reči zapadnih zvaničnika (strateško partnerstvo sa Moskvom, alijansa nije pretnja Rusiji), svi realni predlozi Kremlja bili su gotovo sa gnušanjem odbijeni, pa je Medvedev svoje stavove jasno izneo još u portugalskoj prestonici.

Na Rusiju su se odmah obrušili sa svih strana: te Moskva nikada nije imala miroljubivije zapadne susede, a daje tako ratoborne izjave, te su pronađene nove ruske špijunke u Londonu, te Kremlj planira invaziju na baltičke republike i Poljsku, i još mnogo štošta…

Koji su zapravo realni potezi koji se vuku iza zavese?

„DECA CVEĆA” NA ISTOKU

Početkom meseca, pojavljivanje dva ruska aviona Il-38 prekinulo je velike vojne manevre Tokija i Vašingtona u Japanskom moru, pod nazivom „Oštri mač”. Ruski „iljušini” doleteli su u najnezgodnijem momentu, dok su Japanci i Amerikanci izvodili vežbe presretanja balističkih raketa sistemom protivraketne odbrane (PRO) na brodovima klase „edžis”, uz odbijanje napada brojčano (za jedan i po put) nadmoćnije avijacije. Manevri su odmah prekinuti, da Rusi ne bi „snimili” radarske frekvencije. Inače, ovi sedmodnevni manevri najmasovniji su u celoj istoriji američko-japanske vojne saradnje: u njima je učestvovalo 44.000 vojnika, 60 brodova i 400 aviona!

I odmah nedoumica – prema zvaničnim objašnjenjima, potencijalni protivnik je Severna Koreja. Ali, ona ne raspolaže sa 600 borbenih aviona, koliko ima zamišljeni protivnik, niti je za odbranu od njene flote i projektila starije generacije potrebno 60 supertehnoloških brodova, opremljenih raketama koje razvijaju 9.000 kilometara na čas! Analitičari su složni u oceni da su na ovim manevrima uvežbavana ratna dejstva protiv Kine ili Rusije. A najverovatnije i protiv jedne i protiv druge.

Zato pojavljivanje ruskih „ilova” nije slučajno. Ovi avioni, pripremljeni za izviđačka dejstva takve vrste, planski su poslati da „snime situaciju”, s obzirom na to da njihovo pojavljivanje ne protivureči nijednoj normi međunarodnog prava. Konstantin Sivkov, zamenik predsednika Akademije geopolitičkih problema na čijem je čelu penzionisani general Leonid Ivašov, kaže da je rat između Rusije i SAD-a moguć i da nuklearni arsenal nije potpuna garancija protiv sukoba konvencionalnim naoružanjem. Sivkov podseća da je hemijsko oružje imalo tu zastrašujuću ulogu 30-ih godina prošlog veka, pa se Drugi svetski rat ipak desio, a bojne otrove niko nije masovno primenio.

Kada je reč o Japanu, postoji, međutim, još nešto. Vlada u Tokiju trebalo bi do kraja godine da usvoji novi odbrambeni program, gde je predviđeno i instaliranje na teritoriji cele države, u svim vojnim bazama, američkih PVO sistema „patriot” u verziji PAC-3, koji već spadaju u sisteme vazdušno-kosmičke odbrane (do sada su „patrioti” bili samo u tri japanske baze). I opet se navodi da je to zbog severnokorejskih raketa. O istinskim razlozima moguće je tek nagađati, ali se „PAC-3” sistemi idealno dopunjuju sa protivraketnom zavesom „edžis” brodova, koju Vašington i Tokio godinama tkaju nadomak ruskih i kineskih granica. A pre samo mesec dana najviši japanski zvaničnici pripretili su Moskvi da vrati „okupirane” Južne Kurile…

Dakle, bivši poljski šef diplomatije Adam Rotfeld nije u pravu kada kaže da Rusija u poslednjih 300 godina nije imala miroljubivije susede na zapadnoj granici. Kako se vidi, „deca cveća” su i na istoku.

TRENING NA BALTIKU

Zapad je, pak, posebna priča. Preko Vikiliksa je obznanjeno da je NATO početkom ove godine razradio poseban plan odbrane Litvanije, Letonije i Estonije protiv ruske agresije, pod nazivom „Orao zaštitnik”. Plan, objavljen u britanskom „Gardijanu”, predviđa slanje devet divizija (američkih, britanskih, nemačkih i poljskih) u baltičke republike, u slučaju napada Rusije. „Pečat” je, međutim, bar u ovom slučaju bio brži od Vikiliksa, jer je o postojanju ovog plana ukazao još u martu (br. 107), kada smo pisali da „tri male baltičke zemlje traže od NATO-a, navodno po sopstvenoj inicijativi, da se za njih izradi poseban plan odbrane (od Rusije, prim.aut.) i Estonci tvrde da je taj proces uveliko u toku”. Podsetimo, bilo je to u vreme kada je počela serija NATO manevara pod nazivom „Trening na Baltiku”, najmasovnijih od kako su se ove tri zemlje priključile alijansi 2004. godine.

Druga važna tačka na Baltiku je Poljska. Vašington je već na 60 kilometara od rusko-poljske granice postavio „patriote”, a u planu je razmeštanje natovskih vojno-pomorskih snaga u Gdanjsku i Gdinji. Treba li napomenuti da je i Gdanjsk na 60 kilometara od ruske granice? I samo 80 kilometara od Baltijska, najveće baze ruske ratne Baltičke flote, a ujedno i najzapadnijeg ruskog grada. U planu je otvaranje i avio-baze u Poljskoj, gde će biti stacionirani transportni C-130 „herkules” i lovci F-16. Tako to rade „najprijateljskiji ruski susedi”, tvrdi Poljak Rotfeld!

Sa druge strane, Konstantin Sivkov uveren je da je reč o „završnoj fazi u pripremi agresije protiv Rusije”. I rusko diplomatsko ministarstvo saopštilo je tim povodom da će Moskva biti prinuđena da „uzme u obzir američko-poljske planove pri realizaciji programa izgradnje oružanih snaga”. Moguće je da jedan od tih koraka bude i vraćanje Rusije starim planovima o postavljanju moćnih raketnih sistema „iskander” u Kalinjingradsku oblast, mada o tome zvanično još nije bilo reči.

Međutim, prilično upadljivo, po mnogim ruskim medijima posle samita u Lisabonu i izjava Putina i Medvedeva o trci u naoružanju, počele su da izbijaju detaljnije informacije o planovima Moskve. Najpre je komanda Raketne vojske obznanila da u slučaju mobilnih strateških sistema prelazi isključivo na rakete RS-24 „jars”, sa više nezavisno vođenih bojevih glava, obrazloživši to „većim mogućnostima u probijanju PRO”.

VAZDUŠNO-KOSMIČKA ODBRANA

Praktično istovremeno, izneseni su detalji grandioznog plana za ulaganje više od 125 milijardi evra u obnovu ruske ratne mornarice do 2020. godine (od bezmalo 700 milijardi, koliko će biti ukupno potrošeno za nabavku novog naoružanja)! Tako saznajemo da će biti izgrađeno 36 novih atomskih i dizel podmornica, od kojih su osam poslednje generacije, klase „borej”, opremljenih takođe novim nuklearnim raketama „bulava”. U more će biti spušteno i više od 40 brodova, urađenih po „stelt” tehnologiji. Od toga, 12 fregata za duge plovidbe, 20 korveta i 10 desantnih brodova, od kojih su četiri nosača helikoptera klase „mistral”, čiju tehnologiju Rusija preuzima od Francuske. Iz ovih planova se vidi i da će, umesto Baltičke, sada najmoćnija biti ratna Tihookeanska flota, gde će biti najviše pojačanja, što o mnogo čemu svedoči. Isto tako, 18 brodova dobiće Crnomorska flota.

Do 2020, Rusija će svoju vojsku opremiti i sa 1.500 najnovijih aviona i helikoptera, dok će 400 aviona biti temeljno modernizovano, čime će najdalje za devet godina 70 odsto ratnog vazduhoplovstva činiti nove letelice, a cilj je da se dostigne punih 100 odsto. Takođe, biće modernizovana i flota strateške avijacije. Najkasnije za četiri godine biće uvedeno 10 aviona T-50 pete generacije, a posle 2016. godine još ovih 60 aparata, kao i 20 transportnih „antonova”. U punom pogonu su i konstruktori strateškog naoružanja – Rusi pripremaju novu tešku interkontinentalnu raketu.

Takođe, Medvedev je u svom obraćanju parlamentu pre dve nedelje najavio i stvaranje vazdušno-kosmičke odbrane i njenu integraciju sa komandama PRO i PVO u jedinstvenu stratešku komandu. To je, zapravo, karika koja je nedostajala, s obzirom na američki ubrzani razvoj u domenu hiperzvučnih projektila, što lete brzinama većim od 6.000 kilometara na čas.
Suštinski, sve navedeno nije ništa drugo nego slika trke u naoružanju koja samo što nije ili je već započela. Naravno, u slučaju radikalizacije situacije, Moskva je u stanju da sve ove procese znatno ubrza – po cenu pada životnog standarda građana i uvođenja „čvršće ruke” unutar zemlje. Ali, zar Amerika nije to već uradila posle 11. septembra 2001. godine? Koliko sve to liči na pakleni scenario viđen pre 70 godina?

/Svet/Aktuelno/Globalna Bezbednost/Rusija/Pogled iz Moskve/

Medvedev – novi globalni rat je moguć
Rusija se sprema za globalni rat
 Svet

23 decembar 23 2010 at 19:47

Piše Bogdan Đurović

http://www.pecat.co.rs/2010/12/rusija-se-sprema-za-globalni-rat/

Načelnik ruskog Generalštaba Nikolaj Makarov je obznanio planove za stvaranje vazdušno-kosmičke odbrane protiv američkih hipersoničnih projektila, koje trenutno ne može niko da zaustavi

Posle najava ruskog predsednika i premijera da će američka protivraketna odbrana (PRO) biti povod za novu trku u naoružanju u narednoj deceniji, u Moskvi su počeli sasvim otvoreno da govore o pretnjama koje stoje pred njihovom zemljom i koji koraci će tim povodom biti preduzeti. Najavljeni grandiozni plan naoružavanja ruske armije do 2020. godine, u iznosu od skoro 700 milijardi dolara, samo je deo mozaika sve jasnije sklopljenog. Promene, naime, obuhvataju i strukturu oružanih snaga, kao i novi koncept odbrane zasnovanog prvenstveno na prevenciji i odbijanju globalnih udara i na sposobnosti da se isti efikasno zadaju. Ali posebno zabrinjava, to što se o ovim konceptima sve manje govori kao o hipotetičkim, što svedoči da su pripreme za globalni rat već daleko odmakle.

BRZI GLOBALNI UDARI

Scenario tog sukoba je sada više nego očigledan. On se, bar u početnim fazama, neće voditi tenkovima, topovima i pešadijom, kao što je bilo u Drugom svetskom ratu. Na scenu sada stupaju hipersonični projektili, koji lete i udaraju brzinama između 6.000 i 10.000 kilometara na čas i imaju veliki radijus kretanja. To je poznata američka strategija „brzih globalnih udara”, lansiranih tokom predsednikovanja Džordža Buša Mlađeg. I mnogima je, sve donedavno, izgledala kao čista apstrakcija. Posle serije uspešnih testiranja Pentagona, međutim, hipersonične rakete postale su zastrašujuća realnost. Sada je potpuno jasno da će trka u naoružanju u narednim godinama da se odvija ponajpre na ovom polju – sa jedne strane stvoriti što više krilatih raketa koje za sat vremena preleću planetu i, sa druge strane, izgraditi sisteme za njihovo presretanje i obaranje. Jer, u ovom trenutku nijedan PVO sistem to nije u stanju…

Načelnik Generalštaba Oružanih snaga RF Nikolaj Makarov izjavio je prošle nedelje da će u narednim mesecima Moskva postaviti osnove buduće integrisane vazdušno-kosmičke odbrane (VKO), sa kojom će zaštititi Rusiju od svih tipova raketa. Naravno, VKO je predviđen pre svega za odbranu od hipersoničnih projektila. „Država mora da ima nad sobom kišobran koji bi je zaštitio od udara balističkih raketa, od raketa srednjeg dometa i od krilatih raketa različitog baziranja – vazdušnog, morskog i kopnenog – uključujući i one na krajnje malim visinama, u bilo koje vreme, u bilo kojoj situaciji. U meri razvoja borbenih tehničkih sredstava, kao i izviđačkih i sredstava obaveštavanja, mi ćemo povećavati sistem VKO, tako da on do 2020. godine funkcioniše u punom obimu”, izjavio je Makarov.

Mnogi će primetiti da je ova izjava načelnika ruskog Generalštaba prilično komplikovana, gotovo šifrovana. Tim pre ona zaslužuje detaljniju analizu.

O opasnostima koje prete Rusiji progovorio je Dmitrij Medvedev još krajem maja, kada je u intervjuu glavnom uredniku lista „Izvestija” rekao da je „novi svetski rat moguć”, o čemu smo tada pisali („Pečat” br. 116). „Takav sukob je, nažalost, moguć jer postoje različite zemlje sa različitim interesima. Na planeti je ogromna količina oružja i postoje ljudi koji i dalje vide rat kao sredstvo za rešavanje svojih političkih problema”, poručio je tada Medvedev i ponovio da je evropskom kontinentu potrebna nova arhitektura bezbednosti.

Da podsetimo, bilo je to samo dve nedelje posle američkog testiranja hipersonične krilate rakete srednjeg dometa X-51A „vejvrajder”, koja razvija brzinu pet puta veću od zvuka, odnosno oko 6.000 kilometara na čas. Objašnjenje Pentagona bilo je da će „vejvrajdere” da koristi protiv terorista, ali ono teško može da drži vodu ako se zna da ni najveće vojne sile današnjice nemaju odbranu protiv ovih raketa. Takođe, sredinom februara SAD je testirao i lasersko oružje, kada je sa aviona u pokretu pogođena balistička raketa na tečno gorivo, a septembra prošle godine na isti način pogođen je i automobil u pokretu. Da li bi iko ozbiljan poverovao da je takvo naoružanje stvoreno za obračun sa gorštacima u Avganistanu?

PREVLAST U VAZDUHU

Sa druge strane i Moskva je ovih dana najavila da počinje sa razmeštanjem svojih „iskandera” na severozapadu zemlje, bez preciziranja tačne lokacije. Pretpostavlja se da bi to bilo u okolini baltičkih država – Estonije, Letonija i Litvanije – kao i u Kalinjingradskoj oblasti, odakle bi se „pokrivalo” više od pola Poljske. „Iskanderi” takođe spadaju u hipersonično oružje, ali kratkog dometa, do 500 kilometara. Zbog svoje velike brzine (oko 9.000 kilometar na čas) namenjeni su razbijanju protivničkih PVO i PRO sistema, kao i za druge visokoprecizne udare.

Da je vrag odneo šalu, potvrđuje i okrugli sto o problemima nacionalne bezbednosti koji je prošle nedelje organizovala vodeća ruska informativna agencija „RIA Novosti”. I na ovom skupu su svi vojni eksperti došli do istog zaključka – najvažniji zadatak vazdušno-kosmičke odbrane biće borba protiv „hipersoničnih projektila verovatnog protivnika”! Ekspert Ministarstva odbrane RF Igor Korotčenko ovu potrebu obrazložio je time što SAD krupnim koracima napreduje u stvaranju hipersoničnih raketa nove generacije, u okviru Bušovog programa „brzih globalnih udara” (Prompt Global Strike).

Osnovna odlika novog oružja je njegova velika brzina, izuzetna preciznost i efikasnost uništavanja ciljeva. Postojeći PVO sistemi, poput S-300 na primer, praktično su nemoćni protiv ovih projektila, jer lete znatno brže od raketa presretača. Takođe, S-300 ima na raspolaganju veoma kratko vreme za reagovanje, od trenutka kada hipersonični projektil uđe u njegov domet. Nešto veće šanse imaju novi S-400 sistemi, zbog svojih bržih raketa i većeg dometa. Međutim, Rusija trenutno ima samo dva diviziona S-400 na bojevom dežurstvu, a i oni za sada koriste rakete starije generacije. Jedina prava odbrana može biti novi sistem pete generacije u najavi, S-500, kao i njegova još naprednija modifikacija koju u ekspertskim krugovima nazivaju S-1000, ali su to projekti (daleke) budućnosti.

Ruski stručnjaci pozivaju se na dokumente konsultativne grupe NATO za kosmička istraživanja (AGARD), prema kojima istraživanja hipersoničnih projektila idu paralelno u više pravaca: za uništavanje utvrđenih ili duboko ukopanih objekata, za uništavanja objekata PVO-PRO, kao i za stvaranje prevlasti u vazduhu, odnosno presretanje balističkih raketa i protivničkih hipersoničnih projektila. Spisak zadataka jasno ukazuje kakvog protivnika SAD i NATO zapravo nišane i da ovi skupi eksperimenti imaju malo veze sa nekakvom terorističkom pretnjom. I upravo činjenica da Amerikanci svoje ozbiljne vojne pripreme maskiraju Iranom, Korejom i teroristima može biti ključni signal za Rusiju, ali i Kinu.

ORUŽJA BUDUĆNOSTI

Ali, izgleda da su Rusi toga i te kako svesni. U Moskvi upozoravaju da pojava ovih raketa u rukama SAD-a, svodi na minimum prednosti ruskog nuklearnog štita. Jer, u slučaju masovnog napada hipersoničnim oružjem po mobilnim nuklearnim sistemima (kao što je „topolj-M” ili „jars”), koji čine osnovu strateškog obuzdavanja, zbog brzine ovih projektila Rusi naprosto neće imati vremena da ih sklone od udara. Zato Korotčenko upozorava: „Pretnja naoružavanja američke vojske hipersoničnim raketama zahteva adekvatne uzvratne mere Rusije u koje spada stvaranje sistema VKO i njegovo opremanje informacionim, obaveštajnim i borbenim sredstvima, uključujući jedinstveni sistem PVO-PRO pete generacije”.

Amerikanci ne skrivaju da već raspolažu hipersoničnim oružjem. Tu se radi o programu ARRMD („Spremnost za najbrži raketni odgovor”), koji vodi DARPA, Agencija za napredne odbrambene istraživačke projekte. U okviru ovog programa su istraživanja hipersoničnih raketa dugog dometa sa daljinskim navođenjem, klase vazduh-zemlja i brod-obala. U maju je testirana i krilata raketa Minotaur-4, za koju se navodi da je u stanju da pogodi svaku tačku na planeti za manje od sat vremena. A pomenuti „vejvrajderi”, sa dometom od 1.200 kilometara i brzinom od skoro 10.000 kilometara na čas, biće u redovnom naoružanju američke armije već od 2015. godine.

Treba napomenuti i to da je najefikasnija odbrana od hipersoničnog oružja – laser. Međutim, najpre Gorbačov, a potom i Jeljcin, stopirali su ruski program borbenih lasera, dok je Vašington svoja istraživanja u ovom pravcu nastavio punih 25 godina. Sada Rusi plaćaju cenu zaostajanja u oblasti, u kojoj su nekada bili ispred svih. Ostaje im samo nada da će S-500 stići na vreme. U suprotnom, ostaće potpuno otvoreni za udare hipersoničnim projektilima. A to može biti preveliki izazov za one koji su uložili hiljade milijardi dolara u razvoj oružja budućnosti. Jer, kako je rekao Medvedev – novi globalni rat je moguć.